Filmska tema

Slažem se za Gone with the wind, jedan od klasika kojem vreme ništa ne može.  Sadržajan je, prija svim čulima i gluma je odlična. Mene je zapravo Vivian Leigh jedino u ovom filmu oduševila glumom, jer je u drugim filmovima u kojima sam je gledala baš preglumljavala

Daaa, Crossroads...

Simpatična limunada, Britney Spears, ljubavna priča, dobra muzika, putovanje kabrioletom kroz Ameriku, lijepo prijateljstvo...

Ovaj opis me tako vraća u bezbrižna, klinačko-tinejdžerska vremena i Crossroads me na to i podseća

1. Zeus and Roxanne (1997)

I ovo Te životinjske filmove sam obožavala. Bio je onaj o bernardincu Beethovenu u jedno 5 nastavaka čini mi se, pa onaj o kučetu Napoleonu iz Australije ili tako nešto, pa Cats & Dogs o ratu između pasa i mačaka sa onim zlim persijskim belim mačorom Bilo ih je puno...

Sad ću postaviti svoju kilometarsku listu omiljenih filmova Krenuću od najdražih režisera, pa onda ostatak...

Kralj klasičnih, najprefinjenijih trilera -Alfred Hitchcock Odgledala sam dosta njegovih filmova, ali ovi su me totalno osvojili...

* Vertigo (1958) - zaista jeste vrtoglavica, vrtenje u krug u tornadu obmane, prevare i manipulacije, konfuzija i konačno otrežnjenje

* Psycho (1960) - klasik među hororima, izaziva paniku i osećaj bespomoćnosti, a rasplet je tako tipično hičkokovski

* Frenzy (1972) - možda nije popularan koliko ostala Hitchcockova remek dela iz njegove "američke ere", ali Frenzy svakako poseduje londonski šarm 70tih, baš kao i serijski ubica u njemu

* The lady vanishes (1938) - stara gospođa koja nestaje u vozu je primamljiva premisa, a razrešenje misterije je posebno zanimljivo

Maltene nema žanra u kojem se Stanley Kubrick nije oprobao. Drama, triler, horor, sci-fi, ratni, istorijski, komedija...I u svakom se odlično snašao, što je retkost. Meni omiljeni su...

* A clockwork orange (1971) - brutalan prikaz društvene stvarnosti, nasilja i nedostatka empatije u distopijskom okruženju, koje sasvim "slučajno" imitira ovo postojeće

* 2001: A space odyssey (1968) - filozofsko-egzistencijalni slatkiš, koji je savršen vizuelni doživljaj sa divnom muzikom

* Dr. Strangelove (1964) - univerzalna politička satira sa insinuacijama o američkom načinu hmm...rešavanja problema

* Eyes wide shut (1999) - zbunjujući erotski triler, jezivo misteriozno udruženje, osvrt na popularne teorije zavere

* Full metal jacket (1987) - vojnici kao topovsko meso i žestoka propaganda sa sve ispiranjem mozgova

Najbolje apstraktne psihološke i intelektualno stimulišuće filmove je napravio Ingmar Bergman. Izdvojila bih...

* Persona (1966) - o proučavanju identiteta, lažnih identiteta, samozavaravanja i na kraju samospoznaje

* The seventh seal (1957) - jedna velika alegorija o veri i smrti i svrsi postojanja

* Wild strawberries (1957) - o suočavanju sa prošlošću pred kraj života

* Autumn sonata (1978) - manje apstraktan od većine drugih Bergmanovih filmova, a više orijentisan na tragično disfunkcionalne porodične odnose

Filmovi Andreya Tarkovskog su mi poput ekranizovane filozofije u kojoj su likovi u funkciji šire slike. Najbolji su mi...

* Solaris (1971) - o dihotomiji između načina percipiranja sveta, nauka vs. spiritualnost

* Stalker (1979) - o potrazi za istinom i strahu od nepoznatog

* Andrei Rublev (1966) - somewhat biografski film o ruskom ikonopiscu Andreju Rubljovu, ali sa mnogo slojeva egzistencijalne prirode

Martin Scorsese mi je glavna asocijacija na ogoljene i surove, a opet nekako elegantne krimi-drame sa stilom...

* Goodfellas (1990) - ironičan naziv "dobri momci" u kojima nema ničeg dobrog, samo mafija, laka zarada i prečice + Robert de Niro

* Casino (1995) - još jedan sa mafijom samo na višem nivou + casino + Sharon Stone + Robert de Niro ponovo

* Taxi driver (1976) - anti-herojska priča u kojoj je akcenat koliko na dekadenciji pojedinca, toliko i na dekadenciji društva + Robert de Niro po treći put  

* Cape fear (1991) - psihopata koji po izlasku iz zatvora kreće da proganja svog advokata i njegovu porodicu, meni jako klaustrofobična atmosfera + naravno Robert de Niro  

* The wolf of Wall Street (2013) - biografski film o nekadašnjem bankaru i finansijskom prevarantu Jordanu Belfortu sa dozom humora; nema de Nira, ali ima Lea DiCapria

Ako mi nečiji filmovi nabiju tenziju i učine da se osećam nervozno, a u isto vreme zaintrigirano, onda su to filmovi Romana Polanskog. Posebno...

* The tenant (1976) - i psihološki i sociološki gađa u metu, paranoja na nivou, objektivna nehumanost takođe

* Repulsion (1965) - psiho-horor, rastrojen um jedne devojke, aluzije na traume iz detinjstva, gađenje prema seksualnosti

* Chinatown (1974) - uzaludnost borbe pojedin(a)ca protiv trulog ali moćnog sistema, nevoljna pomirljivost sa oligarhijskim mentalitetom


Ostali filmovi, oni ozbiljni tipa drame i varijante drame...

* The Godfather I (1972) i The Godfather II (1974) - čuveni don Vito Corleone i njegovi naslednici, prava prefinjena mafija, pamtljivi dijalozi i impresivna gluma, a u drugom delu je tu i Robert de Niro...treći deo mi se nije svideo

* Fight club (1999) - konzumerizam, potrošačko društvo, otpor pojedinca da se uklopi u masu i odličan preokret  

* 12 angry men (1957) - 12 porotnika koji odlučuju o sudbini jednog momka okrivljenog za ubistvo svog oca...sudska drama, ali ja bih dodala i psihološka, jer ljudska priroda zajedno sa određenim socijalnim konstruktima sasvim lepo dolazi do izražaja

* All about Eve (1950) - sjaj i lažni sjaj Holivuda, slava, popularnost i cena koja se za to plaća, prljave igre, pohlepa i genijalna Bette Davis  

* M (1931) - ovaj film prikazuje zašto je Hitler tako lako pridobio Nemce kada se pojavio na političkoj sceni, odnosno prikazuje šta sve nije valjalo u Vajmarskoj republici, u kakvoj je propasti bilo čitavo društvo, kako institucije nisu funkcionosale, kako su jedni zločinci morali da hvataju druge umesto onih čiji je to posao...rasulo u kompletu  

* Ran (1985) - jako dobra adaptacija Šekspirove tragedije Kralj Lir na japanski način

* American beauty (1999) - satira o "američkom snu", šta on jeste i šta nije, o velikim očekivanjima od sebe i od drugih u svetu u kojem se savršenstvo uporno forsira

* The help (2011) - kako su 60tih godina u Americi živeli bogati i ugledni, kako neprilagođeni i buntovni, a kako crnci...pogotovo ako su žene i sluškinje

* The hunt (2012) - šta može da uradi jedna mala laž ili jedan mali nesporazum ako psihologija mase uzme maha  

* Her (2013) - šta bi se desilo ako bi se u budućnosti tehnologija toliko razvila da bi se stvorio privid da nam drugi ljudi uopšte nisu potrebni

* Thelma and Louise (1991) - sjajan feministički film, sa sve do smrti snažnim prijateljstvom Thelme i Louise  

* Amadeus (1984) - divan biografski o Mocartu, mada je ovde ipak akcenat na Salieriju i njegovom odnosu prema Mocartovom stvaralaštvu i uspehu

* Le Samourai (1967) - plaćeni ubica koji živi, radi i ponaša se kao robot bez osećanja, ali dosta toga ostaje otvoreno za interpretaciju

* Belle de jour (1967) - nesrećna žena i želja za promenom, zalazak u nadrealno, nejasna crta između reale i fantazije

* The Big Lebowski (1998) - nešto kao krimi-komedija ili jednostavno uvrnuta i ekscentrična priča u stilu braće Coen sa najcool i najflegma glavnim likom

* Sin city (2005) - jednostavno premoćno snimljeno, ima taj neo-noir vajb i specifičan tok radnje

Ostali trileri, horori i slične kombinacije...

* Mulholland Dr. (2001) - toksični Holivud i želja mnogih da se u njemu probiju, preplitanje jave, sna i alternativnih stvarnosti, konfuzno, nadrealno, jezivo

* American psycho (2000) - horor u satiričnom maniru, horor je tu samo površinski sloj ispod kojeg se nalaze teme podložne diskusiji

* Get out (2017) - psihološki horor, centralna tema je tretiranje rasizma u današnjem vremenu

* Scream trilogija (1996, 1997, 2000) - slasher horor koji ismeva sopstvene klišeje, ima nešto što drugi slasheri nemaju

* Diabolique (1955) - možda malo predvidljivo, bar je meni bilo, ali na građenje tenzije nemam zamerki i stvarno je kvalitetan film

* Tesis (1996) - španski triler, u srži priče su snuff filmovi i osobe koje ih snimaju i one koje ih gledaju, dosta kontroverzan, napet, realističan, sadistički nastrojen prema gledaocima

* Dressed to kill (1980) - ubica transseksualac, mentalni problemi, tinejdžer koji istražuje majčino ubistvo zajedno sa jednom prostitutkom...dobar triler, nekonvencionalan

* Orphan (2009) - bolesna hororčina, al' meni se svideo, u glumi sam posebno uživala

Opuštajući filmovi (komedije, fantazije, avanturistički i tako)...

* The magical legend of the leprechauns (1999) - kao vizuelno prelepa bajka, na divnim lokacijama i zabavnom radnjom  

* Ever after (1998) - live-action adaptacija "Pepeljuge" bez magije i sa prilično badass Pepeljugom  

* 20.000 leagues under the sea (1954) - budi znatiželju, pravi avanturistički, rađen po romanu Žila Verna

* The wizard of Oz (1939) - šta da kažem...film mog detinjstva

* The parent trap (1998) - glup temelj priče, ali se lako uvlači pod kožu i lep je filmić

* Death becomes her (1992) - crna komedija u kojoj težnja ka večnoj mladosti skupo košta

* Death at a funeral (2007) - i ovo je crna komedija, klasično britanska od glave do repa  

* Some like it hot (1959) - dvojica muzičara prerušeni u žene beže od gangstera...enough said  

* Heartbreakers (2001) - majka & ćerka timski rade kao lovci na novac  

* Starsky and Hutch (2004) - dva karakterno različita policajca zajedno na tajnom zadatku

* Midnight in Paris (2011) - osećaj nepripadanja, usamljenost, fantaziranje o lepšim vremenima i sve to u Parizu, šarmantno i inspirativno

* Mean girls (2004) - kultni tinejdžerski, naizgled stereotipan a zapravo nije, sa čuvenom kučkom Reginom George i frazama koje i dan danas koristim poput Stop trying to make *nešto* happen, it's not going to happen.  

* Pretty woman (1990) - prostitutka & biznismen, crne lakovane čizme preko kolena i pesma "Pretty woman"

Animirani filmovi, lepi i optimistični, lepi i realistični ili pesimistični...

* Princess Mononoke (1997) - sa jedne strane imamo ljude koji zagađuju planetu, uništavaju staništa drugih vrsta, ne poštuju vazduh koji udišu, a sa druge strane imamo prirodu koja se zbog toga sveti ljudima, te se mora napraviti balans između ljudi i prirode

* Spirited away (2001) - opet, sveukupno gledano, i ovde se suptilno naglašava štetnost ljudskih akcija kroz odrastanje glavne junakinje, devojčice koja upoznaje ružne strane sveta u kojem živi, kao i koncept kapitalizma

* WALL E (2008) - još jedna kritika društva, tužan film koji pokazuje kako će nam biti sutra, ako danas nastavimo da budemo ovako nemarni, površni i fokusirani na pogrešne ciljeve

* Zootopia (2016) - fazon ekranizovane basne, sa simpa likovima i pojedinim događajima koji podsećaju na stvarni, svakodnevni život

* Alice in Wonderland (1951) - obožavam Alisinu radoznalost i preispitivanja

* Beauty and the Beast (1991) - neki kažu da je ovaj film štetan za devojčice jer se Stokholmski sindrom gura kao ljubav, ali ja njega potpuno drugačije percipiram i ne vidim ni S od Stok. sindroma

* The hunchback of Notre Dame (1996) - potcenjen Disneyev klasik rađen po romanu Viktora Igoa, sviđa mi se zato što su likovi atipični, a Frollo je specifičan negativac

* The lion king (1994) - mnogo me podseća na Hamleta, ima dosta sličnosti, ali svakako mi je jako drag, jer...lavovi

* Moana (2016) - lepa priča i jedna od retkih Disneyevih junakinja čija glavna misija nije udati se za princa

A sad da pokušam da "dođem do vazduha"

Jesi li uspjela, kako si?

I dalje se oporavljam

Jesi li gledala i Homeward Bound: The Incredible Journey (1993)?

Nisam. Sad sam na imdb-u pogledala opis radnje, vidim mačka blažena među dva psa - stavljam ga na watch listu  

Jesi li vidjela kakvu zadnjicu ima? U hladu zadnjice mog muža bih mogla parkirati automobil.

Haha   Kad već spominješ Brad Pitta, moram da kažem da je meni on jako potcenjen glumac. Mislim, uglavnom se njegova popularnost pripisuje dobrom izgledu, iako je super-talentovan. Evo sad sam izbrojala, gledala sam ga u tačno 17 filmova, u različitim ulogama i u svakom filmu je bio glumački odličan. Ne znam zašto ga ne shvataju ozbiljnije.

Ja znam samo za onaj iz 1996. sa Sharon Stone, Isabelle Adjani i Kathy Bates, i sviđa mi se.

Da, to je rimejk tog francuskog Dijabolika. Njega nisam gledala.

Jaooo, zadnja je scena je

A zamisli da neki muškarac u pokušaju demonstriranja superiornosti izgovori "Ja sam muškarac!", a na to dobije odgovor "Pa, niko nije savršen"  

Mrs Doubtfire (1993)

Na ovaj film sam 2-3 puta naletela na TV-u, ali ga nikada nisam redovno odgledala od početka do kraja.

Što se tiče ovogodišnjih filmova koje planiram da gledam...Ima ih nekoliko.

U maju izlazi Tolkien, biografski film o piscu J.R.R. Tolkienu. Sviđa mi se glumačka postava i mislim da su ga solidno odradili. Videćemo...

U julu stiže Once upon a time in Hollywood...Čini se da je u pitanju crna krimi-komedija, glume Leo DiCaprio, Brad Pitt, Margot Robbie, Al Pacino...Trebalo bi da bude zanimljivo. Jedino me brine što ga je radio Tarantino čiji mi stil nikako ne leži, sem možda Pulp fiction, taj je bio okej.

U septembru Downton Abbey...Zanima me da li će biti dobar koliko i serija.

U oktobru prvo Joker sa Joaquinom Phoenixom. Nisam ljubitelj Batmana i tako tih strip likova, ali Joker je ipak posebna sorta negativca, on i njegova voljena Harley  

A onda misterija/triler The woman in the window sa Amy Adams u glavnoj ulozi. Zvuči interesantno.

I u novembru prvo Motherless Brooklyn, krimi-drama sa Willemom Dafoeom i u režiji Edwarda Nortona...već mi se sviđa.  

Zatim Midway, Drugi svetski rat, bitka, jaki glumci, režiser poreklom Nemac i to samokritični...Predviđam da bi ovo moglo da pokupi nominacije za Oskara.

Pa onda The good liar, triler sa Helen Mirren i Ianom McKellenom...Can't wait.

I na kraju The Irishman - Martin Scorsese u svom stilu i Robert de Niro prisutan = ne propušta se  

Da je ružan pričalo bi se  o njegovom talentu.

Ali to je tako nepravedno, nije on kriv što ima sve  

Sleepers (1996)

Nelagodan, uznemirujući i opterećujući. Jednom rečju - težak. Gluma je sjajna, good old Robert de Niro je briljirao kao i po običaju. U onoj sceni kada mu Shakes priča šta su sve preživeli, a njemu se lagano menja izraz lica...Znači čovek glumi očima.  

The life of David Gale (2003)

Gledala sam ga pre par godina i šta znam, nije me nešto oduševio. Isuviše mi je melodramatičan i pretenciozan za tu vrstu tematike. Kevin Spacey diže prosek. Šteta što mu je karijera krenula silaznom putanjom, ali ako su one optužbe istinite...Jbg, ma koliko god da ga volim kao glumca, neka snosi posledice.

The Shawshank Redemption (1994)

A da, zatvorski klasik.

Match point (2005)

Ovaj je preodličan.  Radio ga je Woody Allen, čiji je stil dosta specifičan i u atmosferu filma često ubaci malo svog neuroticizma.

Ako već nisi, od Allena bih ti preporučila da baciš pogled na Blue Jasmine (2013) - socijalna i klasna satira i Husbands and wives (1992) - brak i bračni odnosi u Allenovom kontroverznom anti-romantičnom maniru. Ima ih još dobrih, i starijih i novijih...Meni je Midnight in Paris (2011) omiljeni Allenov film, ali ne znam da li bi se tebi svideo.

Što se tiče starijih filmova tek skoro sam prvi put pogledala Hičkokovu "Rebecu" i svidjela mi se

U tom filmu mi se najviše svidelo to što pokojna Rebecca nosi radnju, a ne znamo ni kako je izgledala. Fascinantan je njen uticaj na Maxa, na onu bezimenu nesrećnicu i naravno na opsesivnu Mrs. Danvers.

Jako je interesantno - Rebeccin lik nam je nepoznat, ali ime nam je dobro poznato; lik Maxove nove žene nam je stalno pred očima, ali ime nam je ostalo nepoznato. Ljudi su joj se obraćali sa Mrs. de Winter, a gde je njen identitet, njena ličnost, njena individualnost? Ima li ih uopšte? Mislim da način na koji su je oslovljavali i činjenica da nam njeno lično ime nije otkriveno govore u prilog tome da se ona u vili Manderley osećala nedostojno tog položaja koji je nekad bio Rebeccin, kao loša i smešna Rebeccina kopija. Čak ni smrt nije mogla protiv Rebecce.

Ali, ne mogu da se ne zapitam kakva je zapravo bila Rebecca? Koliko su oni koji su je poznavali bili objektivni, uključujući i samog Maxa koji ju je mrzeo? Koliko možemo verovati njihovim rečima?

Kad pogledam širu sliku, zaključujem da je Rebecca bila nesrećna žena, koja nije živela onako kako je htela, a i kada je "iza kulisa" radila šta je htela možda ni onda nije bila srećna, jer joj ništa od toga nije predstavljalo stvarni izvor zadovoljstva i uživanja, već trenutni vid eskapizma od sopstvene unutrašnje nestabilnosti i nesnađenosti. Nešto kao Amy Dunne u Gone girl. Naizgled visoko funkcionalna psihopatija sa beskonačno mnogo slojeva ispod kojih se nalaze odgovori.

I ja ovo čekam.

E super, onda ćemo ga ovde komentarisati  

Kažem, mene jedino brine što ga Tarantino radi, jer mi njegov fazon retko legne. Ume da pretera sa apsurdnim i bespotrebnim nasiljem ili predugim monolozima ili...bilo sa čim. Ume da preteruje jednostavno, ali opet filmovi su mu realno kvalitetni i originalni i uvek okupi jaku glumačku ekipu.

Da ne zaboravim...Od ovogodišnjih filmova sam odgledala Us i užas, veliko razočaranje. Od Jordana Peelea sam više očekivala, pošto mu je Get out bio odličan. A ovo je prvoklasna glupost, ne znam ni koja je bila poenta.  Hteo je verovatno da napravi dubokoumni horor, a ispalo je haotično i besmisleno.

Trejler za The Informer sa Anom de Armas (izlazi 16. avgusta)




Trejler za Joker (izlazi 4. oktobra)

Nisam upoznata što se desilu Kevinu.

Slab je na tinejdžere. Optužen je za seksualno zlostavljanje mladih momaka. Oko 20 mladih momaka. Šteta što je seksualno devijantan, odličan je glumac.

Ali sa sama sa sobom, bez drugih ljudi koji će potvrđivati njenu "savršenost", je mogla biti samo ogorčena.

Istina, čini se da Rebecca nije bila načisto sama sa sobom. A opet, sve što znamo o njoj znamo iz priča drugih likova koji su je poznavali. Nijedan flešbek nismo videli, a mrtva usta ne govore. Ko zna šta se zapravo dešavalo u Rebecci i oko nje i zašto...

Sa druge strane, svi likovi koji su se pojavili u filmu me neodoljivo podsećaju na igračke sa kojima se Rebecca igrala i posle smrti. Snaga njenog prisustva je neverovatna, moćna i jeziva.

Ja sam se nadala da je ipak živa, jer sam želela da vidim kako izgleda, želela sam da je "upoznam", ali možda bi takav rasplet upropastio priču i srušio čaroliju Rebeccine intrigantne nedokučivosti.

Kako me je iznervirao kraj tog filma

Razvučenost mi je njegova najveća mana. Sve su komotno mogli spakovati u sat i po vremena. Toliko mi je na momente bio dosadan da sam ga jedva do kraja odgledala.  Amy mi je kao lik jedina držala pažnju, mada mi je i ona bila dosadna u onom delu kada boravi neznamnijagde van grada.

Sam kraj onako, može da prođe. Amy je oduvek priželjkivala da bude sa nekim ko poznaje i prihvata pravu nju, ono što ona zaista jeste - hladnokrvna psiho-čudakinja. I evo, Nick je konačno otkrio pravu nju i sad mogu živeti srećno do kraja života. A Amy je još i trudna. Zar to nije romantično?

Kontam da je i takvim ljudima (psihopatama, sociopatama i slično) ponekad teško da se sve vreme pretvaraju da su nešto što nisu kako bi se uklopili u društvo i u sistem.

Za razliku od filmova i serija u kojima su predstavljeni kao poremećeni serijske ubice, u reali osobe koje bi se mogle okarakterisati kao psihopate uglavnom nisu zločinci, niti to postanu. Čak ne moraju ni da imaju ikakvih problema sa zakonom, ni da budu nasilni u bilo kom obliku.

Naprotiv, neretko naizgled žive potpuno normalno. Samo što su...prazni. Idu kroz život bez emocija, bez savesti, bez empatije, bez moralnog kompasa...Kao da nisu ljudi, već humanoidna stvorenja, roboti od krvi i mesa. Mogu biti veoma uspešni i cenjeni i obožavani, ali šta vredi ako nemaju sposobnost da to prožive i osete na pravi način, kroz emocije. Jedino što im preostaje jeste da imitiraju tuđe emocionalne odgovore i tako se uklope u većinu.

Možda je likom Amy Dunne (ako izuzmem ubistvo Desija) najvernije prikazan misaoni proces jedne osobe sa psihopatskim karakteristikama - šta je nervira, zašto želi da se osveti Nicku i zašto tako drastičnim i (auto)destruktivnim putem, kako vidi Nicka a kako sebe, kako bi htela da se ponaša a kako mora da se ponaša...

Zatim, njene želje vs. društvena prihvatljivost, stvarna asocijalnost vs. lažna druželjubivost i komunikativnost, istinska neprilagođenost vs. odglumljena adaptabilnost, nedostatak empatije vs. fejk humanost...

Amazing fucking Amy is getting fucking married!

Ova njena rečenica puna prezira prema lažnoj sebi me je pošteno nasmejala.    

Btw, Ben Affleck mi je glumački dosta mlak, svugde je isti i sa istim izrazima lica. Njegov brat Casey je jako dobar glumac, ali on je optužen za nekakva seksualna uznemiravanja, pa mu ko Kevinu Spaceyu karijera propada.

Primal fear (1996)

Richard Gere glumi advokata koji brani momka optuženog da je ubio sveštenika.

Ali onaj kraj tho.  Prejak plot twist, a Edward Norton izdominirao.  Kad kaže...

You're feeling angry because you started to care about old Aaron, but love hurts Marty! What can I say?

Genijalno.

Ana, ubila sam se tražeći ovaj film po netu, jer mu nisam znala naziv, samo sazdržaj, sve dok mi ti nisi rekla kako se zove.

Jao da, još si na onom starom forumu tražila naziv filma. Ja sam ga davno gledala i slabo ga se sećam.

Kristina, da li si gledala Black Swan (2010) sa Natalie Portman? Stoji mi na watch listi već dugo vremena, a nikako da ga pogledam.

Vidim da ga je radio Darren Aronofsky čija sam dva filma odgledala (Pi (1998) i Requiem for a dream (2000)) i dok sam ih gledala imala sam osećaj da sam na nekim drogama, kao da gledam očima narkomana na LSD-u, pogotovo Requiem. Baš čudne senzacije.

Evo ga trejler za Once upon a time in Hollywood (izlazi 26. jula)