Amnezija

Epizoda 1

Gužva u saobraćaju predstavlja jednu od glavnih asocijacija na sam pomen Meksiko Sitija. Kilometarske kolone predstavljaju jedan od glavnih problema sa kojim se susreću gradjani ovog grada. Upravu u jednoj od takvih nalazio se automobil u kome su bili njih dvoje. Leonardo je vozio dok je Laura sedela na mestu suvozača. Gledala je zamišljeno kroz prozor dok se u pozadini čula neka romantična pesma na radiju.

-Uz ovu pesmu smo odigrali naš prvi ples.

Trgla se na ove njegove reči.

-Molim?
-Kažem da smo uz ovu pesmu odigrali prvi ples na našem venčanju.
-Aaaa... Iskreno ne sećam se...

Nekih pola sata kasnije automobil se parkirao ispred jedne zgrade.

-Stigli smo. – rekao je on

Izašao je iz automobila, obišao je oko istog, otvorio joj vrata i pomogao da izadje. Dok je izlazila napravila je bolnu grimasu i uhvatila se za rebra.

-Jesi li dobro?
-Da, samo... Samo me je malo zabolelo...

Prešla je pogledom od prvog do poslednjeg sprata zgrade kao da je nikada do tada nije videla.

-Hajde, pridrži se za mene.

Poslušala ga je. Uhvatila ga je pod ruku i zatim su ušli u zgradu.

Kada je kročila u stan ponovo je imala isti osećaj. Osećaj nepoznanice. Sve ovo je za nju bilo novo. Auto kojim se dovezla. Zgrada u koju je ušla. Stan u kome se trenutno nalazi. Pa i čovek koji upravo stoji pored nje. I ako je on njen suprug ona ima osećaj da ga je upoznala pre nekoliko dana kada se nakon teške saobraćajne nesreće probudila u bolnici. Ubrzo nakon budjenja shvatila je da je izgubila pamćenje i da se ne seća apsolutno ničega iz svoje prošlosti.

-Ovo je naš stan. – rekao je on

Gledala je znatiželjno svuda oko sebe. Zatim je prišla polici na kojoj se nalazilo nekoliko ramova sa fotografijama. Uzela je jednu u ruke i ugledala na njoj sebe i čoveka koji se nalazi pored nje. Ona je bila u venčanici a on u svečanom crnom odelu.

-To je slika sa našeg venčanja.
-Vidim... Izgledamo srećno na njoj...
-I bili smo srećni. I bićemo ponovo.

Ništa nije odgovorila na ovu njegovu konstataciju. Uzela je sledeću fotografiju. Na njoj su se nalazili njih dvoje na nekoj plaži.

-A to je slika sa našeg medenog meseca. Išli smo u Akapulko. Deset prelepih i nezaboravnih dana.
-Aha...

Zaustavila se kod fotografije na kojoj se nalazio pas, preslatki francuski buldog.

-A ovo je?
-Naš pas. Nažalost nedavno je uginuo.

Napravila je tužnu facu. I ako u tom trenutku nije osetila ništa. Nije mogla da oseti tugu zbog smrti psa koga se nije sećala.

-Draga, moraš da legneš... Doktor ti je rekao da miruješ još nekoliko dana...
-U pravu si. I dalje sam malaksala.
-Pomoći ću ti da odeš do sobe.
-Nema potrebe. Mogu sama.

Krenula je da bi se ubrzo zaustavila i rekla:

-Izvini. A gde je naša soba?
-Ideš hodnikom. Poslednja vrata desno. Prva vrata su kupatilo.
-Hvala ti.

Pao je mrak. Laura je ležala u krevetu. Gledala je televiziju. Upravo je išla emisija u kojoj je gostovao predsednik države. U sobu je ušao Leonardo koji je na sebi imao samo bokserice. Iste sekunde je skrenula pogled sa njega. Ni sama nije znala zbog čega je to uradila. Sigurno ga je ranije videla i bez tog malog crnog komada odeće koji je prekirvao njegove najintimnije delove tela.

-Šta radiš ljubavi?
-Evo gledam neku emisiju. Upravo sam saznala da nam se predsednik zove Leopoldo Viljalobos.

On se blago nasmejao a zatim rekao.

-Ne brini se. Polako ćeš ponovo ući u rutinu. A do tada šta god te zanima slobodno me pitaj.

Legao je pored nje. Poljubio je i rekao:

-Laku noć. Lepo spavaj.

Ugasio je lampu i okrenuo se na drugu stranu. Ona je rukom dotakla usne na koje je nekoliko trenutaka ranije on prislonio svoje a zatim rekla u sebi:

-Kako je moguće da ne osećam ništa prema svom suprugu?

Ugasila je lampu sa svoje strane kreveta. Okrenula mu je ledja i spustila glavu na jastuk. Pokušavala je da zaspi ali san nije hteo na oči. Kada je konačno uspela počela je da čuje neke glasove u glavi. Ernesto... A onda duga neprijatna tišina... Pa opet... Ernesto... Zatim se uz vrisak trgla iz sna. Bila je oblivena hladnim znojem. Leonardo se takodje probudio.

-Jesi li dobro? – upitao je

I dalje je ubrzano disala.

-Ne znam... Sanjala sam...

On je zagrlio i rekao:

-To je bio samo san. Smiri se.
-Ne... To je bilo sećanje...

On se presekao i rekao:

-Čega si se setila?
-Imena... Setila sam se jednog imena... Ko je Ernesto?

Nakon kratkog razmišljanja on se nasmejao i rekao:

-Ernesto je bio naš pas. Onaj koga si videla na slici.
-Aaaa...
-Hajde, spavaj ljubavi. Ja sam pored tebe. Nemaš razloga da se plašiš.

Ponovo je ugasio svetlo. Zagrlio je i nastavio da spava. Ona dugo vremena nije mogla ponovo da zaspi. Svašta joj je prolazilo kroz glavu. A osećala se nelagodno i zbog njegovog daha koji je osećala na svom vratu, kao i zbog ruke koju je prebacio preko njenog struka. Nije mogla da shvati zbog čega joj toliko ne prija dodir čovek za koga se udala i sa kim je verovatno planirala da provede ostatak svoje budućnosti.

DVA DANA KASNIJE

Laura i Leonardo su doručkovali.

-Mislim da još uvek ne bi trebalo da izlaziš.
-Ali osećam se bolje. Ne mogu više da sedim zatvorena u ova četiri zida.
-Strpi se još koji dan. Bolje da ti sve povrede prodju u potpunosti nego da ne daj bože obnoviš neku.

Popio je na brzinu sok od pomorandže i rekao:

-Moram da idem. Zakasniću na posao. Ako ti nešto treba zovi me.
-Važi.

Poljubio je i otišao.

Laura je ustala od stola. Posmatrala je kroz prozor kako seda u svoj automobil i odlazi. Zatim je otvorila fioku od komode koju je otvarala već nekoliko puta do tada. Prvi put je to uradila onog jutra kada se po prvi put našla sama u stanu. Tada je pretresla ceo stan u nadi da će uspeti da sazna nešto u svom životu. Pronašla je svoja lična dokumenta, dokumenta svog supruga. Još zajedničkih fotografija. Ali ništa od svega toga joj nije pomoglo da se seti nečega. Po ko za koju put u tih nekoliko dana uzela je iz fioke svoj pasoš.  Otvorila ga je i ugledala svoju sliku ispod koje je pisalo Laura Samaniego. Datum rodjenja 20. septembra 1992. Mesto rodjenja Gvadalahara.

-Kako je moguće da se ničega ne sećam? Ni svog imena i prezimena. Ni datuma rodjenja. Ni mesta rodjenja. Čak ni svojih roditelja za koje mi je Leonardo rekao da su pre dve godine poginuli u saobraćajnoj nesreći.

Vratila je pasoš u fioku. Snažno je zalupila i rekla:

-Moram malo da izadjem na vazduh inače ću poludeti.

I izašla je. Kada se našla na ulici osetila se jako čudno. Osetila je neku dozu straha. Osećala se kao malo dete koje se odjednom našlo samo bez pratnje roditelja na ulici. Ljudi su užurbano prolazili pored nje. Svako od njih je žurio negde da stigne, sa nekim da se nadje. Samo je ona šetala bez cilja. Nije znala gde ide ali se trudila da ide samo pravo, da ne skreće sa puta kako bi se što lakše vratila kući.

Nakon kraće šetnje odlučila je da se vrati. Na ulasku u zgradu sudarila se sa jednom starijom gospodjom.

-Izvinite. Nisam vas videla.
-Sve je u redu. A ko ste vi?

Pomislila je u sebi da bi i ona sama najviše na svetu volela da zna ko je. Ali nažalost nije znala odgovor na to pitanje.

-Ja živim ovde... Sa svojim suprugom...
-U kom ste stanu?
-U stanu broj devet.
-Znači vi ste novi stanari. Drago mi je što sam vas upoznala.
-I meni takodje.

Pao je mrak. Laura je sedela u dnevnoj sobi. Cupkala je nogom. Čim je ušao na vrata dočekala ga je sa sledećim pitanjem:

-Kada smo se nas dvoje doselili ovde?
-Molim? Ne razumem šta me pitaš.
-Srela sam komšinicu i...
-Izlazila si?! Zbog čega si izlazila?! Rekao sam ti da se odmoriš još neki dan!

Uplašio je grub ton kojim joj se obraćao. Ovo je prvi put da ga je videla besnog. Ili možda je bolje reći prvi put u ovom novom životu.

-Nemaš razloga da vičeš na mene. Dobro sam. Ne boli me više ništa. Morala sam da izadjem da ne bi poludela izmedju ova četiri zida. Kada sam se vraćala srela sam komšinicu koja mi je rekla da smo se nedavno doselili ovde. Jel to istina?
-Jeste. Uselili smo se u ovaj stan nekoliko dana pre tvoje nesreće.
-Aaaa. Ja sam mislila da ovde živimo već dugo.
-Ne. Ranije smo živeli u Gvadalahari. Ali smo odlučili da se preselimo ovde zbog mog posla.
-A ja? Jesam li ja radila negde?
-Nisi. Ti si i dalje tražila posao.
-Zbog čega mi nisi sve to rekao?
-Nisam mislio da je važno. A i doktor mi je rekao da te ne bombardujem odmah sa previše informacija. Preporučio mi je da ti postepeno pričam o tvom nekadašnjem životu.

Nekih sat vremena kasnije ležala je u krevetu. U sobu je ušao Leonardo koji je rekao:

-Jesi li budna?
-Da. Ne mogu da zaspim.

Skinuo se i legao pored nje. Pribio se uz nju. Počeo je da je ljubi i dodiruje.

-Leonardo, ja...
-Želim te. Jako te želim.
-Ali...
-Rekla si da te više ništa ne boli. Svakako ću biti nežan. Paziću da te ne povredim.
-Da, ali...

Poljubio je. Počeo je da joj skida spavaćicu. Ubrzo je već bio iznad nje. Zatim se našao u njoj. Osećala se čudno, kao da je ponovo izgubila nevinost. Prepustila se, čekala je da prodje. U jednom trenutku on je ubrzao, zakucao se u nju još par puta a onda kroz uzdahe doživeo vrhunac. Legao je na ledja, izdahnuo i rekao:

-Ovo mi je tako bilo potrebno. Jesi li to dobro?
-Da. Jesam.

Slagala je. Osećala je ogromnu nelagodu. Imala je osećaj da je upravo imala seksualne odnose sa totalnim strancem.

NEKOLIKO DANA KASNIJE

Noć. Laura i Leonardo su spavali. Ona je u jednom trenutku počela da se vrpolji. Ponovo je sanjala. Čula je neke glasove. Ponovo isto ime... Ernesto... Pa duga tišina... Onda opet Ernesto... A zatim... Ernesto Tores... Tada se trgla iz sna i promrmljala:

-Ernesto Tores.

Uplašeno je pogledala u Leonarda koji je bezbrižno spavao pored nje i rekla:

-Slagao si me. Naš pas se sigurno nije zvao Ernesto Tores.

Izašla je iz sobe na vrhovima prstiju kako ga ne bi probudila. Sela je na dvosed u dnevnoj sobi. U rukama je držala mobilni telefon koji je dobila od svog supruga kada se vratila iz bolnice zbog toga što je tokom nesreće njen stari uništen. Taj telefon je predstavljao vezu isključivo sa njim jer u njemu se nalazio samo njegov broj. Otvorila je jedan internet pretrazivač i ukucala ime koje je progonilo u snovima. Nakon što je užurbano iskucala Ernesto Tores kroz nekoliko sekundi pred njenim očima stvorila se njegova slika. Na prvi pogled mogla je zaključiti da se radi o privlačnom muškarcu srednjih godina. Kliknula je na jedan od linkova nakon čega se pred njenim očima stvorila njegova biografija.

*****

Ernesto Tores.
Datum rodjenja: 02. mart 1971 (48 godina)
Vlasnik novinarske agencije i istoimenog dnevnog lista „Danas“.
Cenjeni i ugledni novinar. Tokom svoje karijere istraživao je vesti iz različitih sfera. Treba napomenuti da je otkrio brojne slučajeva korupcije i mita, brojne pronevere u državnim institucijama...

*****

Sa velikom pažnjom nastavila je da čita njegovu biografiju. Kada je stigla do kraja rekla je:

-Kakve ja veze imam sa ovim čovekom?

U tom trenutku je začula zvuk vrata. Isključila je telefon, okrenula se i videla Leonarda kako stoji iza nje.

-Draga, šta radiš ovde u ovo doba noći?
-Ja... Nisam mogla da spavam... Došla sam po čašu vode.

Svanulo je. Ponovo je ispratila Leonarda na posao. Zatim je kroz prozor ispratila trenutak kada je ušao u svoj automobil i odvezao se. Onda se spremila na brzinu i izašla iz stana. Dok je čekala da stigne lift rekla je:

-Ernesto Tores... Vreme je da saznam ko si ti u mom životu.

Novinarska agencija „Danas“. Njen vlasnik, ugledni novinar Ernesto Tores upravo je stigao. Ono po čemu je bio karakterističan jeste to da se svakog jutra javljao svakom radniku koga sretne od ulaza pa sve do njegove kancelarije. Danas na iznenadjenje mnogih nikome nije poželeo dobro jutro. Možda zbog toga što nije ni bilo dobro. Kada je prošao pored svoje sekretarice samo joj je dobacio:

-Rosa, reci Liset da dodje u moju kancelariju!
-Odmah šefe.

Ušao je u kancelariju. Seo je u fotelju i uhvatio se za glavu. Nedugo zatim u kancelariju je ušla Liset koja je rekla:

-Rosa mi je rekla da želiš da razgovaraš sa mnom.
-Haime Ćavez je noćas preminuo.
-Molim?!
-Malopre su me zvali iz bolnice.
-On je bio naša jedina nada. Samo je on mogao da nam kaže ko je Ćema.
-Da. I sasvim slučajno pre mesec dana pregažen je na pešačkom prelazu ispred kafića u kome je trebao da se nadje sa mnom. Zatim je ostao u komi. Mesec dana sam plaćao da ga drže na aparatima u nadi da će se probuditi. Ali noćas je izdahnuo.

Ernesto je besno porušio sve po stolu.

-Smiri se.
-Ne mogu da se smirim! Sada smo ponovo na početku! Znamo da postoji veza  izmedju Leopolda Viljalobosa i Ćeme ali nemamo ni jedan dokaz. A bez dokaza ne možemo da pustimo tu priču u etar.

Zazvonio je njegov mobilni telefon.

-Molim.
-Dragi, ja sam.
-Pilar, sada sam u nekoj gužvi. Reci šta ti treba.
-Samo sam zvala da te pitam da li hoćeš zajedno da ručamo?
-Nemam vremena. U haosu sam danas. Moram da prekinem. Vidimo se večeras kad dodjem kući.

Pilar i Adela su bile u restoranu. Adela je rekla:

-Zaboravio je zar ne?
-Izgleda.
-Svi muževi zaboravljaju na godišnjice. To nije ništa novo.

Nakon što je ovo izgovorila Adela nategla čašu vina. Pilar je bila vidno razočarana. Adela se uzvrpoljila. Želela je nešto da je pita ali nije znala kako to da učini.  

-Seko, mogu li da te zamolim nešto.
-Samo mi nemoj reći da si se ponovo kockala i da ti je potreban novac da platiš dugove.

Adela je potvrdno klimnula glavom.

-Obećala si mi da se više nećeš kockati!
-Znam. Ali to je jače od mene.
-Koliko si izgubila?!
-5000 dolara.
-Molim?! To je previše novca!
-Znam. Ali moraš mi pozajmiti.

Pilar je izvadila čekovnu knjižicu iz tašne i ispisala ček. Nakon što ga je dala svojoj sestri ona je zagrlila i rekla:

-Hvala ti. Spasila si me. I nemoj da kažeš Ernestu. Sigurna sam da će on preneti Horheu. A onda će me on ubiti ako sazna da sam se ponovo kockala.

Laura je bila na ulazu u novinarsku agenciju. Čovek iz obezbedjenja nije želeo da je pusti. Ma koliko da ga je molila on je ostao pri svom stavu da ne može da je pusti da udje unutra.

-Moram da razgovaram sa njim.
-Žao mi je gospodjice. Nemate zakazano i ne mogu da vas pustim.
-Ali...
-Ja samo radim svoj posao. Molim vas napustite prostorije firme da ne bih pozvao obezbedjenje.

Laura ga je uz veliko negodovanje poslušala.

Ernesto i Liset su bili u kancelariji.

-Nemamo ništa od kukanja. Nastavićemo da istražujemo i sigurna sam da ćemo ubrzo prikupiti nove dokaze. Inače, poslala sam ti na mejl novi broj. Baci pogled pa ako nemaš nikakve primedbe da odobrim štampu.
-Ok. Sad ću da pogledam.

Krenula je da izadje iz kancelarije ali se onda zaustavila i rekla:

-Hoćeš da dodješ večeras kod mene?
-A Eva?
-Večeras spava kod oca.
-Onda dolazim.

Namignula mu je i izašla.

NEKOLIKO SATI KASNIJE

Laura je sedela na klupi sa koje je imala pogled na ulaz, odnosno izlaz novinarske agencije.  Čekala je da se pojavi. Sati su prolazili i prolazili ali njega nije bilo ni na vidiku. Kada je skoro odustala od čekanja ugledala ga je. Vozač je gotovo istovremeno dovezao njegov automobil. Potrčala je ka njemu. Bila je relativno blizu ali sto tako i dovoljno daleko da on sedne u auto i odveze se. U poslednjem trenutku uspela je da istrči pred njega. On je jedva uspeo da zakoči. Stajala je rukama naslonjenim na haubu i ubrzano disala. U tom trenutku su joj se vratila neka sećanja.

„Uplakana je trčala niz ulicu. Ne gledajući levo a ni desno krenula je da predje istu. A onda je začula zvuk sirene. A zatim osetila jak udarac.“

Uhvatila se za glavu. On je izašao iz automobila i rekao:

-Izvini. Nisam te video.

Ona ga je nemo posmatrala. Konačno je imala ispred sebe jedinog čoveka koga se seća iz svoje prošlosti.      

-Jesi li dobro?
-Da... Dobro sam...
-Odjednom si se pojavila niotkuda i....
-Znam... Izvini... Ali morala sam da razgovaram sa tobom...
-Sa mnom?
-Da. Zar me ne prepoznaješ?
-Vidim te prvi put u životu.

Kraj 1. epizode

Claudia Martin – Laura Samaniego
-26 godina. Nakon tepke sabraćajne nesreće izgubila je pamćenje.

Ferdinando Valencia – Leonardo Perez
-31 godina. Laurin suprug.

Gabriel Soto – Ernesto Tores
-48 godina. Poznati novinar.

Sonya Smith – Pilar Montalblan de Tores
-45 godina. Ernestova supruga.

Cintya Klitbo – Adela Montalblan de Dorantes
-48 godina. Adelina sestra. Horheova supruga. Hektorova majka.

Adriana Louvier – Liset
-36 godina. Novinarka. Radi u Ernestovoj novinarskoj agenciji.

Samo da se javim da sam pročitala i da mi se sviđa. A biće i opširniji komentar sutra ili prekosutra

Gužva u saobraćaju predstavlja jednu od glavnih asocijacija na sam pomen Meksiko Sitija.

A meni na sezonu u mom gradu.

preslatki francuski buldog.

Preslatki i buldog ne idu zajedno.

-Ernesto je bio naš pas. Onaj koga si videla na slici.

Ovo je odmah sumnjivo. Čak i da nije sinopsisa. Čuj, pas koji se zove Ernesto. Doduše znam jednog koji se zove Čedo. U svakom slučaju, muž nije mogao bolje da se snađe u tom momentu.

-Slagao si me. Naš pas se sigurno nije zvao Ernesto Tores.

Meni je njen muž automatski sumnjiv. Čudno mi je to što su se tek doselili  prije njenog udesa, čudan je cijeli njegov stav prema njoj, želi da je zatvori u kuću, da ne pominjem navaljivanje na sex dok se ona još nije psihički oporavila. Doduše ne mora da znači da je i ona bila cvjećka. Ostaje da se vidi. Naučila sam da svi tvoji likovi trebaju da budu sumnjivi.  

Znamo da postoji veza  izmedju Leopolda Viljalobosa i Ćeme ali nemamo ni jedan dokaz. A bez dokaza ne možemo da pustimo tu priču u etar.

Hoćemo li to opet imati narkomafiju i slično?

Adriana Louvier – Liset

Gabriel Soto – Ernesto Tores

Opet su ljubavnici.    Ne bih imala ja ništa protiv toga da treći put budu negdje par.  

Sviđa mi se ideja priče. Amnezija mi je uvijek zanimljiva tematika još kada je u pozadini neka misterija još bolje. Dobro je što ne poznajemo ni nju ni ljude oko nje, jer priča počinje s njenim oporavkom nakon udesa, tako da ne možemo da sudimo ni o kome. A pretpostavljam da će kasnije biti flešbekova pošto smo već imali jedan kratki. Znači Lauru je udarilo auto kao pješaka, i nakon toga je izgubila pamćenje? Ili su bile dvije nezgode?

Inače što se novinara tiče, ili on laže, ili je ona namjeravala da ga potraži ( da mu npr. otkrije nešto o nekom što bi on mogao objaviti) pa je udarilo auto prije nego što je uspjela. Sigurna sam da njen udes nije bio slučajan.

Meni su buldozi preslatki.

Bice i ovde narkomafije. Ali novinari ce istrazivati i neke druge aktuelne teme danasnjice.

A ovo za Louvier i Sotoa. Vidi stvarno. Slucajno. Mada ja nji toliko volim da je guram svuda.

Sto se tice odnosa izmedju Laure i Ernesta. Jako brzo ces saznati sta se krije u pozadini. U ovoj wn sam odlucio da tu misteriju resim brzo a da jednu drugu vucem do kraja. Videces vec.

Uglavnom drago mi je sto na osnovu tvojih komentara vidim da ni ne slutis ko je Laura. Mada realno nisi ni imala neke smernice da bi naslutila.

Nisam sad kod kuce. Kad stignem objavicu novu epizodu.

Epizoda 2

Ove reči za nju su bile poput hladnog tuša. Kako je moguće da jedini čovek koga se ona seća tvrdi da je vidi po prvi put u životu.

Kako je uvideo da joj nije dobro predložio joj je da sednu u obližnji kafić da popiju nešto ne bi li se smirila. Nakon što su razgovarali ona je razočarano još jednom pokušala:

-Laura Samaniego... Pokušaj da se setiš...
-Zaista mi ništa ne znači tvoje ime. Imena možda i zaboravljam ali likove nikada. A veruj mi na reč da tebe prvi put vidim u životu.  
-Kako je to moguće? Kao što sam ti već rekla. Doživela sam saobraćajnu nesreću nakon koje sam izgubila pamćenje. Jedina osoba koje se sećam si ti. Tvoje ime me progoni u snu.
-Ne znam ta da ti kažem. Ja sam donekle poznata ličnost. Verovatno si negde ranije čula moje ime.

Razočarano je slegnula ramenima.

Pao je mrak. Leonardo je bio u stanu. Sedeo je u dnevnoj sobi i nervozno čekao da se pojavi. Čim je ušla na vrata skočio je i besno je upitao:

-Gde si bila do sada?!
-Zbog čega vičeš na mene?!
-Kako da ne vičem?! Rekao sam ti da ne izlaziš! A ti čim mi vidiš ledja izletiš napolje!

Laura je besno bacila torbu na fotelju i rekla:

-Koliko sam upućena ja nisam u zatvoru!
-Ne, naravno da nisi. Ali nedavno si izašla iz bolnice i trebalo bi da se malo pričuvaš.
-Izašla sam samo da prošetam. Ne mogu po ceo dan da sedim zatvorena u ova četiri zida.  

Prišao joj je, zagrlio i rekao:

-Izvini što sam vikao na tebe. Samo sam se zabrinuo kada sam stigao i video da te nema.
-Mogao si da me pozoveš.
-I jesam ali si bila nedostupna.

Izvadila je telefon iz torbe i rekla:

-Ispraznila mi se baterija.

Krenula je ka sobi ali je on zuastavio i upitao:

-Jesi li gladna?
-Nisam. Idem da se istuširam i da legnem.

Pilar je sedela na terasi luksuzne vile sa koje se pružao pogled na veliki bazen i savršeno uredjeno dvorište. Na stolu pored nje se nalazila čaša i flaša vina koja je skoro već bila ispijena do dna. U jednom trenutku došla je Irene koja je rekla:

-Šta radiš ovde sama?
-Čekam tvog brata. Čekam ga da mu čestitam godišnjicu braka.
-Danas vam je godišnjica?
-Da. Ali on je to očigledno zaboravio.

Irene je sela pored nje i rekla:

-Svi muškarci su isti po tom pitanju.
-Heronimo je isto zaboravljao datume?
-Naravno. Ali ja nisam. Samo što sada više ne obeležavam godišnjicu našeg braka već godišnjicu njegove smrti.
-Koliko je već prošlo?
-Uskoro će dve godine.
-Zar već? Kao da je juče bilo.
-Da. Vreme leti.
-Ti si bar iz tog braka dobila dete.
-Jesam. Renato nije moj biološki sin ali kao da jeste.
-Ja nisam uspela ni da se ostvarim kao majka.
-Nije da nisi pokušavala.
-Jesam. Na sve načine. Ali sam na kraju odustala.
-Zbog čega niste usvojili dete?
-Ernesto nije želeo.

U tom trenutku je došla Hulijeta koja je rekla:

-Dobro veče.
-I nije baš najbolje. Tvoj stric je zaboravio na godišnjicu braka.

Hulijeta je zagrlila Pilar i rekla:

-Nemoj da se nerviraš. Svi muškarci su isti što se toga tiče.
-Ti si treća koja mi danas to kaže.
-Zato što je to istina. Prosto je tako.

Irene je uzela praznu flašu vina i rekla:

-Mislim da je vreme da donesem novu. Hulijeta, hoćeš i tebi da donesem čašu?
-Ne, hvala.
-Zbog čega? Hajde da se napijemo sve tri.
-Ok. I onako ćete saznati. Trudna sam.

Pilar i Irene su bile u šoku.

-Trudna?
-Sa kim?
-To nije važno. Otac ne želi dete. Ali ja sam odličila da rodim.

Za to vreme Ernesto i Liset su strasno vodili ljubav u njenom stanu. Prekinulo ih je zvono mobilnog telefona. Ona je krenula da se javi ali je on uhvatio za ruku i rekao:

-Nemoj!
-Moram. Možda je nešto hitno.

Javila se. Uplašila se kada je čula plač svoje ćerke sa druge strane linije.

-Eva! Šta se desilo?!

Ernesto je zabrinuto pogledao.

-Odmah dolazim. Smiri se. Nemoj da plačeš.

Kada je prekinula vezu Ernesto je upitao:

-Šta se desilo?
-Desilo se da je Roberto neodgovoran. Ostavio je Evu samu i otišao ko zna gde. Ona se probudila i uplašila. Moram da idem po nju.

Ustala je iz kreveta i krenula da se oblači.

-Hoćeš da idem sa tobom?
-Nema potrebe. Možda ga sretnem i ne želim da mu objašnjavam zbog čega smo zajedno u ovo vreme.
-On je samo tvoj bivši muž.
-Jeste. Ali ti si oženjen a ja tvoja ljubavnica. Ne želim da mu dajem informacije koje može da iskoristi na sudu protiv mene.
-Na sudu?
-Da. Planiram da ga tužim. Tražiću da mu ukinu i ovaj jedan dan nedeljno što ima pravo da provede sa Evom.

Laura se tuširala. Kada je završila izašla je iz tuškabine. Zatim je rukom obrisala zamagljeno ogledalo i dugo posmatrala svoj odraz u istom. Pokušavala je da vrati u glavi slike momenta kada su je udarila kola a kojih se danas nešto ranije setila. Medjutim to joj nije polazilo za rukom.

-Dobro bar znam da je istina da su me udarila kola.

Liset i Eva su bile u stanu njenog oca Roberta. Liset je pokušavala da smiri devojčicu koja je i dalje plakala.

-Smiri se.
-Uplašila sam se. Probudila sam se i videla da ga nema.
-Znam. Ali mama je sada tu. Nemaš razlog za brigu. Samo da pokupim tvoje stvari i idemo.

U tom trenutku je ušao Roberto koji je rekao:

-Liset, otkud ti?

Ona se okrenula ka njihovoj ćerci i rekla:

-Idi u sobu i spakuj se.

Eva je poslušala. Zatim je Liset prišla svom bivšem mužu, opalila mu šamar i rekla:

-Kako si mogao da je ostaviš samu?!
-Ja... Ja sam samo...
-Ti si pijan ko letva!
-Neee... Samo sam malo popio...
-Ne zanima me šta si popio! Toliko kukaš da ti ne dam da provodiš vreme sa našom ćerkom. A ovamo kada je sa tobom, ostaviš je samu i odeš ko zna gde!
-Ne drami. Ceo dan sam bio sa njom. Kada je zaspala, bilo mi je dosadno pa sam izašao da popijem pivo sa ortacima.
-Odmah da ti kažem da planiram da te tužim. Tražiću da ti zabrane vidjanje naše ćerke.
-Ne možeš to da mi uradiš!
-Mogu i hoću! Dosta mi te je više!

U tom trenutku je došla Eva koja je nosila svoj ranac sa stavrima.

-Opet se svadjate?
-Ne. Tata i mama samo razgovaraju. Hajde, idemo.

Roberto je krenuo da se pozdravi sa ćerkom ali se Liset postavila izmedju njih dvoje i promrmljala:

-Da je nisi pipnuo u takvom stanju!

Svanulo je. Pilar je stajala ispred ogledala i češljala se. Ernesto je još uvek spavao. U jednom trenutku se probudio i rekao:

-Dobro jutro.
-Znala sam i za bolja. Sinoć sam čekala i čekala da dodješ ali sam na kraju zaspala. Kako juče nisam uspela da te vidim moraću danas da ti čestitam našu jučerašnju godišnjicu braka.

On se uhvatio za glavu i rekao:

-Jaooo... Izvini... Zaboravio sam...
-Sve je u redu. Srećom pa sam navikla. Trenutno imamo veće probleme od toga što si zaboravio na našu godišnjicu.
-Kakve probleme? Šta se desilo?
-Hulijeta je trudna.
-Molim?! Šta si rekla?
-To što si čuo. Sinoć je priznala Irene i meni.

Ernesto je bio iznenadjen ovim što je upravo čuo.

Za to vreme Laura i Leonardo su doručkovali. On je ustao od stola, poljubio je i rekao:

-Moram da idem. Zakasniću na posao.

Ona je u tom trenutku shvatila da ne zna gde joj suprug radi.

-A gde radiš? Čini mi se da te nisam do sada to pitala.
-U jednoj gradjevinskoj firmi. Odoh sad. Vidimo se večeras.

Zaustavio se na vratima i rekao:

-Ako budeš izlazila javi se. Da se ne brinem.

Ernesto i Hulijeta su bili pored bazena.

-Kako nije bitno ko je otac deteta?!
-Lepo. Da je vredan pomena sada bi bio pored mene.
-On ne želi to dete?
-Ne. Ali ja sam odlučila da rodim. Biću samohrana majka.
-Hulijeta, još uvek si mlada... Možda je bolje da...
-Da abortiram?! Ne dolazi u obzir!
-Ali još uvek si mlada. Mislim da bi trebalo da gradiš karijeru i...
-Što se posla tiče ne brini. Raduću sve dok budem mogla.
-To je najmanje važno u ovom trenutku. Nego...
-Razumem ako ne želiš da me podržiš u svemu ovome. Daj mi nekoliko dana da nadjem neki stan i napustiću tvoju kuću.
-Ma šta to pričaš?! I sama znaš da je ovo i tvoja kuća. Ja sam preuzeo starateljstvo nad tobom nakon smrti moje sestre i zeta i ti si za mene poput ćerke koju nikada nisam imao. Ako zaista želiš da rodiš to dete imaš moju punu podršku.
-Hvala ti.

Zagrlila ga je snažno.

-Samo mogla si još malo da sačekaš. Mislim da sam mlad da bude deda.

Oboje su se nasmejali. Ona je rekla:

-Bićeš najlepši i najzgodniji deka. I zbog posla nemoj da se brineš. Radiću sve dok budem mogla.

Adela, Horhe i Hektor su doručkovali.

-Dragi, da li bi mogao da mi uplatiš nešto novca na račun?
-Za šta ti treba?
-Dogovorila sam se da idem u šoping sa Pilar.
-Je li sigurno za to ili...
-Ne, nije za kockanje., Kunem ti se. Ne pamtim kada sam poslednji put bila u kazinu.
-To i nije bilo tako davno. Pre jedno mesec dana si prokockala ogromnu sumu novca.
-Znam. Ali sam ti tada obećala da se to neće ponoviti. Stvarno idem sa Pilar u šoping. Ako mi ne veruješ možeš da je pozoveš da proveriš.
-U redu. Čim doručkujem prebaciću ti novac.

U razgovor se umešao Hektor koji je rekao:

-Ćale... Ako bi mogao i meni nešto da prebaciš...
-Dao sam ti pre nekoliko dana popriličnu sumu novca.
-Potrošio sam. Izašao sam sa društvom. Kupio sam nešto garderobe.

Horhe je odmahnuo glavom i rekao:

-Vidim da sam ja za vas ništa drugo nego bankomat.

Laura je bila u stanu. Nervozno je šetala u krug. Zatim je uzela laptop. Otvorila je pretraživač i ukucala privatni detektivi.

Hulijeta je bila pored bazena. Dolazi Renato koji govori:

-Čuo sam za novosti. Ko je srećni tata.
-Da je vredan pomena znali biste ko je.
-Hajde, reci barem meni. Mislio sam da smo prijatelji.
-Neći ti reći. Uzalud insistiraš.
-Znači neka kombinacija koja te je napumpala i šutnula.
-Kada tako kažeš to tako divno zvuči.
-Izvini. Malo sam preterao.

Izvesni čovek srednjih godina sedeo je na klupi u jednom parku. Ubrzo je došla Laura, očigledno s namerom zamaskirana tamnim naočarima i maramom. Sela je pored njega i rekla:

-Detektiv Markez?
-Da, ja sam. – odgovorio je kratko

Pružila mu je kovertu i rekla:

-Unutra se nalaze imena osoba koje želim da istražite. Kao i novac za vaše usluge.
-Pozvaću vas čim budem imao neke informacije.
-Nadam se da će to biti što pre.

Adela je stigla u kazinu. Prišla je stolu za kojem su sedela tri muškarca.

-Jesi li donela pare da mi platiš dug? – upitao je jedan od njih
-Jesam. I imam novac i da igram danas.
-Onda nam se pridruži.

Ernesto i Liset su bili u kancelariji. Ona je iznervirano pričala o Robertu.

-Ovo je bila kap koja je prelila čašu. Neću se smiriti dok mu sud ne zabrani da vidja Evu.
-Nemoj da zaboraviš da je on njen otac. Detetu je potrebna očinska figura.
-Znam. Zbog toga sam se sve ovo vreme i trudila da budem u koretnim odnosima sa njim. Ali ono što je sinoć uradio je bilo previše. Ne mogu da dozvolim da ostavlja našu ćerku samu. I što je još gore da se opija u njenom prisustvu. Kada popije zna da bude jako nezgodan. Iz iskustva ti to pričam.
-Hoćeš da kažeš da te je maltretirao dok ste bili u braku?
-Ne želim da pričam o tome. Da nam je brak valjao ne bi se razveli.

Nakon kratke tišine rekla je:

-Da se vratimo na posao. Razmišljala sam o tome šta bi moglo da nam bude centralna priča za naredni broj.
-I šta si smislila?
-Mislim da je vreme da objavimo priču o maloletničkoj prostituciji.

Trgao se kada je čuo šta je upravo rekla. A zatim rekao:

-Nije još uvek pravi trenutak za to.

Liset je ustala i besno ga upitala:

-Hoćeš li mi konačno reći šta se dešava sa tom pričom?
-Ne dešava se ništa. Samo smtram da nemamo dovoljno dokaza. I nisam spreman da dobijemo tužbe koje bi verovatno izgubili na sudu.
-Ne bih se složila sa tobom. Mesecima smo radili na tom slučaju. Imamo dovoljno čvrstih dokaza, čak i fotografija koje bi poduprele naše tvrdje. Pauzirali smo celu tu priču jer smo prioritet dali prljavim poslovima izmedju Ćeme i predsednika. Medjutim, sada kada nam je propala ta priča mislim da je pravo vreme da se vratimo na ovu.

Ostao je nem na ove njene reči. Nije znao šta da joj odgovori.

-Ernesto, nisam glupa a ni naivna. Zahtevam da mi kažeš šta se dešava?!
-U redu. Imaš pravo da znaš.

Liset je sela prekoputa njega i pretvorila se u uvo.

-Čak i kada smo „pauzirali“ tu priču ja sam nastavio sa istraživanjima. I otkrio sam nešto što me sprečava da je objavim.
-Šta si otkrio?!
-Nije važno. Prosto ne mogu da je objavim i to je to.
-Mesecima sam radila na tom slučaju i mislim da imam pravo da znam zbog čega je sav moj trud a bogami i rizik kome sam se izložila bio uzaludan.
-U pravu si. Radi se o tome da je jedna osoba koju poznajem umešana u taj slučaj. Zbog toga ne smem da objavim tu pruču jer čak i ako ja to ne uradim ime te osobe će kad tad biti povezano sa maloletničkom prostitucijom.

Izgovorio je ovo pomalo posramljeno. Ona ga je samo razočarano gledala.

-Ne mogu da verujem. Prodao si se.
-Nisam se prodao. Samo sam se po prvi put u životu našao u situaciji da mogu da ugrozim nekog sebi bliskog. I nisam spreman to da učinim.

Ona je ustala. Krenula je ka vratima ali se onda zaustavila, okrenula ka njemu i rekla:

-Ovako nešto sam mogla od svih da očekujem ali ne od tebe. Jako sam razočarana.

Izašla je i zalupila vrata za sobom.

-I ja sam razočaran u sebe.

Renato i Hektor su bili u teretani. Trčali su na traci. Nakon što je pritisnuo taster stop Renato je rekao:

-Jel dosta za danas?
-Mislim da jeste. Crkao sam.

Krenuli su ka svlačionici. Kada su ušli skinuli su se i krenuli ka tuševima. Tamo su videli da nema nikoga.

-Ooo sami smo. – rekao je Renato
-Da. – odgovorio je kroz osmeh Hektor

Prišli su jedan drugome i počeli da se ljube.

-Zar ćemo ovde to da uradimo? – upitao je Hektor
-Zašto da ne. Zar te ne uzbudjuje činjenica da svakog trenutka neko može da nas uhvati?

Nakon što je ovo izgovorio klekao je ispred njega i oralno ga zadovoljio.

Ernesto je izlazio iz novinarske agencije. Ugledao je Lauru ispred sebe.

-Opet ti.
-Moram da razgovaram sa tobom.
-Nemamo o čemu da razgovaramo. Već sam ti rekao sve što imam.
-Ali kako je moguće da me ne poznaješ ako si ti jedina osoba koje se sećam?
-Zaista ne znam. Ali bih te zamolio da me više ne uznemiravaš ili ću biti prinudjen da te prijavim policiji!

Za to vreme Adela je skakala od sreće u kazinu.

-Pobedila sam vas! Žao mi je momci! Danas je moj srećan dan!

Pao je mrak. Laura i Leonardo su večerali.

-Ne znam kako ovo da ti kažem.
-Šta to?- upitao je on
-Danas sam izašla u šetnju i...
-Šta se desilo?!
-Izgubila sam mobilni telefon.

Odahnuo je i zatim rekao:

-Uhhh... Već si me bila uplašila... Nema veze... Kupiću ti drugi.

Laura se vratila mislima unazad:

„Laura je bila u prodavnici mobilnih telefona.

-Samo toliko možete da mi date za njega? – uptala je pomalo razočarana
-Da. To mu je trenutno cena.
-Ali novi je. Imam ga tek nekoliko dana.
-Žao mi je. Hoćete da ga prodate ili ne?
-Hoću.“

U misli je vratio Leoanrdo koji je poljubio i rekao:

-Nemoj da se brineš. Svakome se dešava da izgubi telefon.

Zatim se opet vrtila mislima unazad:

„Laura je zalagaonici. Donela je Leoanrdov sat koji je nešto ranije uzela bez njegovog znanja.“

NEKOLIKO DANA KASNIJE

Zamaskirana Laura se ponovo našla u parku sa detektivom.

-Imate li nešto za mene?
-Da. Izvolite.

Pružio joj je dve fascikle.

-U njima se nalaze izveštaju o Leonardu Perezu i Lauri Samaniego.
-Hvala.
-Krenuo bih ako nemate nikakva pitanja.
-U redu. Pozvaću vas ako budem imala neke nedoumice.

Nakon što je otišao otvorila je prvu fasciklu. Duboko je udahnula i krenula da čita:

*****

Leonardo Perez
Rodjen 07. januara 1988.
Mesto rodjenja: Meksiko Siti
Bračni status: neoženjen
Završio srednju ekonomsku školu.
Odrastao sa majkom Rosaliom koja je umrla pre 5 godina.
Pre četiri godine prijavljen za pokušaj silovanja. Nakon ispitivanja dijagnostikovani su blaži psihički problemi nakon čega je osudjen na društveno koristan rad.
Pre tri godine prijavljen, ovaj put i osudjen za sliovanje i nanošenje težih fizičkih povreda devojci po imenu Laura Samaniego. Osudjen je na dve godine zatvora.

*****

Laura je bila u šoku nakon svega što je pročitala. Oduzela se od straha kada je pročitala da je ona devojka koju je silovao i zbog koje je bio u zatvoru. Drhtavom rukom otvorila je fasciklu u kojoj je trebalo da pričita nešto o svom životu. Krenula je da čita:

*****

Laura Samaniego
Rodjena 20. juna 1990.
Mesto rodjenja: Gvadalahara
Bračni status: neudata

Svoje detinjstvo i ranu mladost provela je u rodnoj Gvadalahari. Živela je u porodičnom domu sa roditeljima (Almom i Rikardom Samaniego) i mladjom sestrom (Hiselom Samanigo). Završila je ekonomsku školu. Ubrzo nakon završetka srednje škole seli se za Meksiko Siti, gde upisuje i uspešmno završava ekonomski fakultet, smer marketing. Ubrzo se zapošljava u poznatoj marketinškoj agenciji. Medjutim, pre tri godine našla se na meti seksualnog manijaka koji je silovao i naneo joj teže fizičke povrede. Nakon što ga je prijavila policiji on je osudjen na 2 godine zatvora. Ubrzo nakon svega seli se u Madrid, gde i dan danas živi i radi.

*****

Nije mogla da veruje u ono što čita. A najveći šok je doživela kada je okrenula poslednju stranicu izveštaju i ugledala sliku Laure Samaniego. Na slici nije ugledala sebe.

Kraj 2. epizode

Zuria Vega – Hulijeta Dorantes
-29 godina. Ernestova sestričina. Nakon saobraćajne nesreće u kojoj njeni roditelji gube život Ernesto preuzima starateljstvo nad njom.

Susana Gonzalez – Sintija Tores
-44 godine. Ernestova sestra.

Adriano Zendejas – Renato Mur
-20 godina. Sin Sintijinog pokojnog supruga Heronima.

Edaurdo Santamarina – Horhe Dorantes
-49 godina. Adelin suprug. Hektorov otac. Poznati sudija.

Alejandro Speitzer – Hektor Dorantes
-21 godina. Adelin i Hektorov sin.

Marcelo Cordoba – Roberto Ferer
-42 godine. Lisetin bivši suprug. Evin otac.

Lara Campos – Eva Ferer
-8 godina. Lisetina i Robertova ćerka.

Uglavnom drago mi je sto na osnovu tvojih komentara vidim da ni ne slutis ko je Laura. Mada realno nisi ni imala neke smernice da bi naslutila

Naravno da slutim. Djevojka koju je udarilo auto i koja je izgubila pamćenje.

Ja ću na forum svraćati do petka, a onda idem na put, i neće me biti do kraja mjeseca. Nakon toga ću biti tu i redovno ću čitati/komentarisati.

-Kako da ne vičem?! Rekao sam ti da ne izlaziš! A ti čim mi vidiš ledja izletiš napolje!

Ovaj napad posesivnosti ne vodi ničemu dobrom.

-Naravno. Ali ja nisam. Samo što sada više ne obeležavam godišnjicu našeg braka već godišnjicu njegove smrti.

Da ga nije ubila? Inače pokušavam da se pohvatam sa likovima u ovoj epizodi.

Ernesto je imao dvije sestre, jedna je umrla i njena ćerka Hulijeta trudna,  a druga je ova što ima usvojenog sina iz prvog braka?

Irene je sela pored nje i rekla:

Susana Gonzalez – Sintija Tores

Sintija ili Irene?

U tom trenutku je došla Hulijeta koja je rekla:

-Dobro veče.
-I nije baš najbolje. Tvoj stric je zaboravio na godišnjicu braka.

Valjda joj je ujak?

-Zbog čega niste usvojili dete?
-Ernesto nije želeo.

Ovakve stvati se moraju raspraviti prije braka. Ako jedna strana želi da se ostvari kao roditelj a druga ne, ta druga nema pravo da prvu stranu spriječi u tome. Takve stvari prosto moraju biti jasne prije braka.

-On je samo tvoj bivši muž.
-Jeste. Ali ti si oženjen a ja tvoja ljubavnica.

Ovaj put je "samo" on u braku.   Inače Liset ima moju podršku da tuži muža. Pijanica nikako ne smije imati pristup djetetu.

Horhe je odmahnuo glavom i rekao:

-Vidim da sam ja za vas ništa drugo nego bankomat.

Roditelji su najčešće sami krivi za to što ih djeca tako doživljavaju.

-Nisam se prodao. Samo sam se po prvi put u životu našao u situaciji da mogu da ugrozim nekog sebi bliskog. I nisam spreman to da učinim.

Je li to neko ko se pojavljuje?

Laura je pametno postupila što nije dala povjerenje navodnom mužu. Njemu je samo dobrodošlo to što je izgubila pamćenje. Doduše postoji slika vjenčanja.  

Koja je ovo sad zbrka sa identitetima?   Čak su i datumi rođenja prave i lažne Laure drugačiji. Samo se grad poklapa. Ili se možda obje tako zovu, ali detektiv nije mogao ništa iskopati o ovoj novoj.   A Leonardo bi trebao biti u zatvoru, zar ne?

Inače pokušavam da se pohvatam sa likovima u ovoj epizodi.

Ernesto je imao dvije sestre, jedna je umrla i njena ćerka Hulijeta trudna, a druga je ova što ima usvojenog sina iz prvog braka?

Da.

Sintija ili Irene?

Irene. Sintija je lik koji tek treba da se pojavi.

Valjda joj je ujak?

Ujak. Greska oko rodbinskih veza.

Ovakve stvati se moraju raspraviti prije braka. Ako jedna strana želi da se ostvari kao roditelj a druga ne, ta druga nema pravo da prvu stranu spriječi u tome. Takve stvari prosto moraju biti jasne prije braka.

Oni pre braka nisu znali da nece moci da imaju decu.

Je li to neko ko se pojavljuje?

Sve u svoje vreme.

Koja je ovo sad zbrka sa identitetima? Very Happy Čak su i datumi rođenja prave i lažne Laure drugačiji. Samo se grad poklapa. Ili se možda obje tako zovu, ali detektiv nije mogao ništa iskopati o ovoj novoj. Shocked A Leonardo bi trebao biti u zatvoru, zar ne?

Bice sve objasnjeno.

Sad sto se tvog puta tice. Ja sam zavrsio sa pisanjem. Ima 8 epizoda. Hoces da obajvim do petka sve, posto i onako samo ti citas, ili zelis da te cekaju kad se vratis?

Oni pre braka nisu znali da nece moci da imaju decu.    

Mislila sam uopšte na to da li žele da imaju djecu. Oni ustvari jesu pokušavali, ali neslaganje je nastalo tek oko usvajanja.

  Sad sto se tvog puta tice. Ja sam zavrsio sa pisanjem. Ima 8 epizoda. Hoces da obajvim do petka sve, posto i onako samo ti citas, ili zelis da te cekaju kad se vratis?

Ako ih objaviš sve sad pročitaću, al neću vjerovatni imati vremena da detaljnije svaku komentarišem jer imam dosta obaveza prije puta. A kad se vratim biću rasterećenija. Možda bolje da pročitam ostatak kad se vratim. Naravno ako želiš objavi još jednu, dvije do petka dosadašnjim tempom, toliko ću moći da ispratim komentarima.