Stvarnoživotne misterije

Odlična ideja za temu.

Prvo što mi je palo na pamet je smrt Marilyn Monroe. Možda se to ne bi uvrstilo u misterije, jer se smatra da se ubila, ali ja nisam ubjeđena u to, bar ne po onome što sam nekad čitala o tome.  Recimo, pronađena je podignuta slušalica telefona što je ukazivalo da je tražila pomoć. Zašto bi to radila ako je sama sebi presudila?

Baš me je ova tema podsjetila da opet malo istražim o tome.

O smrti Marilyn Monroe ne znam šta da mislim, nekako sam 50:50. Sa jedne strane ne isključujem mogućnost da je ubijena, zbog čudnih okolnosti u vezi njene smrti koje mirišu na zataškavanje. I naravno, tu je i Kennedy ljubavna afera.

A sa druge strane ne isključujem ni mogućnost da se samoubila. Možda ne namerno, nego da se slučajno predozirala lekovima od kojih je inače bila zavisna. Plus, imala je istoriju mentalnih problema i nestabilnosti, nezavidno odrastanje iza sebe, borila se sa depresijom...

Kako god da okrenem, obe varijante dolaze u obzir i maltene mi svaka teorija ima smisla.

Ja sam dugo vremena bila opsednuta misterijom stradanja 9 ruskih planinara na planini Ural 1959. godine (događaj poznatiji pod nazivom Dyatlov pass incident). 

Kampovali su tamo i postavili su šatore i sve. U toku jedne noći, *nešto* se desilo (bogapitaj šta) da su planinari iscepali šatore iznutra, ostavili sve stvari unutra i izašli napolje na -25 ili -30 stepeni neadekvatno obučeni (većina u čarapama ili bosi, pojedini samo u donjem vešu).

Sudeći po tragovima, sišli su nizbrdo do obližnje šume i otprilike su u toj regiji nađena njihova tela. Neka u prvom talasu potrage, a neka malo kasnije. Ima tu još detalja, ali poenta je da uzrok bizarnosti čitave situacije nije utvrđen, a vrti se mali milion teorija.

Navodno, 6 planinara je umrlo od hipotermije, 3 od teških telesnih povreda (lobanje i grudnog koša) za koje kažu da podsećaju na povrede izazvane udarom automobila. Nekim telima su falili jezik, oči, deo lica...Mada su to tela koja su kasnije nađena u potoku, pa se smatra da su "povrede" nastale posle smrti.

Meni je ovde najveće pitanje šta je te ljude navelo da iseku šator, izađu iz njega u toku noći i normalnim hodom (ne užurbano u panici) se spuste nizbrdo? Kontradiktorno je. Seku šatore i ostavljaju stvari, a onda lagano odšetaju nizbrdo? What the fuck?

Zvanična teorija je da se radi ili o snežnoj lavini ili o katabatičkom vetru. Dakle, prirodne nepogode kao uzrok takvog ponašanja planinara i njihovog stradanja. 

Teorije o prisustvu divljih životinja ili drugih ljudi su uglavnom odbačene.

Međutim, vrti se još jedna hipoteza u koju ja lično najviše verujem - vojna testiranja radioaktivnog naoružanja prilikom čega su ovi planinari ispali kolateralna šteta.

Osim toga, na komadima odeće nastradalih je otkrivena radioaktivna materija + spominju se nekakve narandžaste pojave na nebu zapažene u tom periodu (vrv testiranje nekog oružja) + tela pojedinih planinara su bila neprirodno narandžasta.

Možda je kombinacija više faktora dovela do tragičnog ishoda, ali da je bizarno - bizarno je. Mislim, ni porodice planinara nisu progutale priču o prirodnosti događaja, a tamošnja vlast se trudila da saseče u korenu spekulacije o tome da bi Dyatlov pass incident mogao biti vrsta zločina.

 Sa jedne strane ne isključujem mogućnost da je ubijena, zbog čudnih okolnosti u vezi njene smrti koje mirišu na zataškavanje. I naravno, tu je i Kennedy ljubavna afera.

A sa druge strane ne isključujem ni mogućnost da se samoubila. Možda ne namerno, nego da se slučajno predozirala lekovima od kojih je inače bila zavisna. Plus, imala je istoriju mentalnih problema i nestabilnosti, nezavidno odrastanje iza sebe, borila se sa depresijom...

Kako god da okrenem, obe varijante dolaze u obzir i maltene mi svaka teorija ima smisla.

Ni ja ne isključujem mogućnost da se ubila s obzirom na sve ono što si navela i na to da je bila duboko nesretna. Ali nikad nisam mogla da u to povjerujem i da to prihvatim zdravo za gotovo. Prvo, zbog telefonske slušalice, a onda nije bilo oproštajne poruke i koliko znam na tijelu je imala dosta modrica kada su je pronašli i moguće je da je dosta znala što je pojedinima moglo naškoditi. Sve skupa je čudno, ali ništa dovoljno čvrsto da bih 100% odbacila samoubistvo. Ako je ipak ubijena, taj ko je to uradio je sigurno uzeo u obzir da je samoubistvo nešto u što se neće mnogo sumnjati.

Po onome što sam čitala o njoj bila je izuzetno nježna i osjećajna osoba. Recimo, jednom nije htjela da nastavi snimanje dok se nije pomoglo mački da siđe s drveta. Jednom je kravu koja je kisnula uvela u kuću. To su stvari zbog kojih su joj se rugali i prozivali ludom ili glupom plavušom.

Kampovali su tamo i postavili su šatore i sve. U toku jedne noći, *nešto* se desilo (bogapitaj šta) da su planinari iscepali šatore iznutra, ostavili sve stvari unutra i izašli napolje na -25 ili -30 stepeni neadekvatno obučeni (većina u čarapama ili bosi, pojedini samo u donjem vešu).

Sudeći po tragovima, sišli su nizbrdo do obližnje šume

Za ovo nisam nikad čula.   Nevjerovatno.

Dakle, prirodne nepogode kao uzrok takvog ponašanja planinara i njihovog stradanja.

Ovo objašnjenje mi ne pije vodu.

Prije da je ovo

hipoteza u koju ja lično najviše verujem - vojna testiranja radioaktivnog naoružanja prilikom čega su ovi planinari ispali kolateralna šteta.

ili ovo

Možda je kombinacija više faktora dovela do tragičnog ishoda

Ubistvo devojčice JonBenét Ramsey

26. decembra 1996. godine šestogodišnja devojčica JonBenét Ramsey je nađena mrtva u podrumu svog doma u gradu Boulder, Colorado.

Radi se o vrlo kontroverznom slučaju, jer se kao najverovatniji krivci najčešće navode članovi njene porodice - otac John, sad već pokojna majka Patsy i brat Burke. Veliki broj teorija o tome ko je, kako i zašto ubio devojčicu optužuje njene najbliže za zločin.

Nažalost, to nisu bezvezna lupetanja. Štaviše, da je neko od njih odgovoran je teorija koja ima smisla, iako postoje i one o "uljezu sa strane" koje su takođe utemeljene na logičkim zaključcima. Glavna debata se najviše i vodi u pravcu toga da li je porodica bila umešana ili ne.

Cenim dokaze i činjenice, ali onako intuitivno ne mogu da se otmem utisku da Ramseyevi nikada nisu bili toliko nevini, naivni i neobavešteni i da sumnja na njih nije bačena tek tako.

Stvar je uglavnom jako čudna, okolnosti su čudne, ispretumbane. Kao kada imaš sve deliće puzzle, a nikako ne možeš da ih spojiš u celinu.

Da ne pišem sad u detalje, ostaviću za početak link lepo formulisanog teksta o ovom slučaju:

https://www.crimemuseum.org/crime-library/cold-cases/jonbenet-ramsey/

Pročitah članak. Podsjeća me na slučajeve o kojima sam gledala na Investigation Discovery kanalu, a koji isto tako nisu rješeni. Ne mogu da ne pomislim kako bi bilo lijepo da istrage u slučajevima ubistava teku kao u filmovima i da se uvijek riješe i dovedu do kraja.

Nažalost, velik je broj slučajeva poput ovog koji nikad nisu zaokruženi. Ovdje mi je najstrašnija mogućnost da su nevini ljudi pored gubitka člana porodice bili suočeni sa optužbama i sumnjama.

S druge strane, sumnje u njihovu nevinost jesu opravdane. Dva od tri dokaza da je ubica neko iz vani su mogli lako da se namjeste (razbijen prozor i otisak čizme). Ne znam koliko je moguće da su i nečiju DNK (odnosno krv) podmetnuli?

Ako jesu krivi, postavlja se pitanje zašto bi to uradili? Kolika je šansa da su svi umješani? Kolika je šansa da bi jedan roditelj krio ubicu svog dijeteta, pa makar to bio i supružnik? Gledano iz tog ugla jedino ima smisla da je ubica brat. Ali sve to je toliko strašno da mi je krivo i dok teoretišem, ako je porodica zaista nevina.

Ne mogu da ne pomislim kako bi bilo lijepo da istrage u slučajevima ubistava teku kao u filmovima i da se uvijek riješe i dovedu do kraja.

Isto pomislim kad naletim na slučajeve ubistava ili nestanaka koji godinama ili decenijama stoje nerešeni.

Jedna zanimljivost - počev od 60ih godina prošlog veka do danas, u Americi se nakupilo oko 250.000 slučajeva nerešenih ubistava, a slučajeva nestalih lica oko 87.500.

Ispade da je više takvih, nego onih koji su dobili epilog, što i nije daleko od istine. I to je samo USA gde je stopa kriminaliteta (bilo kog) svakako visoka. Al' ne smem ni da zamislim kakve su statistike na svetskom nivou

Ne znam koliko je moguće da su i nečiju DNK (odnosno krv) podmetnuli?

Baš teško. U teoriji nije nemoguće to izvesti, ali u praksi mi takvi potezi mirišu na pažljivo planiranje zločina unapred, što uprkos svemu odbijam da poverujem da su Ramseyevi uradili

Gledano iz tog ugla jedino ima smisla da je ubica brat.

Da, to je jedna od uverljivijih mogućnosti. Tu bi se verovatno radilo o nesrećnom slučaju usled grublje igre ili dečije svađe, pa su roditelji iscenirali ostatak kako bi zaštitili sina, a istragu odvukli u drugom pravcu. To bi bio još i najmanje užasan rasplet.

E sad, Ramseyevi su (bili) veoma specifična porodica. Na osnovu pojedinih detalja i informacija mi deluje da su imali karakteristike potajno i iza zatvorenih vrata disfunkcionalne zajednice koja ovako spolja izgleda savršeno, skladno i srećno. Guardar las apariencias fazon, jelte.

Mislim, specifični u kontekstu ovog zločina, što ih naravno samo po sebi ne čini krivcima. Samo ih čini podložnijima raznim spekulacijama, jer je u pitanju bogata, uticajna i u svom okruženju i šire poznata i priznata porodica.

John je uspešni biznismen (a posle je ušao i u politiku), a Patsy se bavila modelingom i takmičila se za Miss neznamnijačega i nakon udaje za Johna je ostala u toj sferi javnog života kao organizatorka takmičenja i slično. Umrla je od raka jajnika 2006. godine.

Sa druge strane, njihova deca...Ne mogu da izignorišem podatke o Burkeovom problematičnom ponašanju, ljubomori na sestru zato što su roditelji nju preferirali, čudnim reakcijama na sestrinu smrt o čemu su posvedočili dečiji psiholozi...

A JonBenét je Patsy od ranog doba uvalila u jbna takmičenja za Miss za devojčice i tako je mala postala popularna širom Amerike. Faktički se pretvarala u javnu ličnost. Za mene je iskreno seksualizacija dece nešto neprihvatljivo i da se ja pitam, to bi bilo zabranjeno. No, dobro...

Elem, nameće se taj šablon savršene američke porodice iz visokog društva - bogat i emocionalno distanciran otac, socijalno angažovana majka sklona eksponiranju, popularna ćerka koja je potencijalno mogla biti meta pedofila i ljubomorni sin sa bihejvioralnim problemima. Skoro kao formula za holivudsku tragediju.

Osim odbijanja Ramseyevih da sarađuju sa policijom, takođe me zbunjuje njihov nedostatak proaktivnosti da se otkrije ko je ubio JonBenét.

Imali su novac, uticaj, kontakte...I ništa od toga nisu iskoristili u svrhu borbe da se zločin razreši i da se osoba koja je za isti odgovorna identifikuje i pronađe. Više su vodili računa o svom imenu i reputaciji.

Ofc, ne znači da bi im resursi kojima su raspolagali obavezno pomogli i poboljšali kvalitet istrage, pošto nekada ni takva vrsta privilegovanosti nije garancija, ali oni (akcenat na Johna) nisu pokazali čak ni interesovanje da se angažuju oko svega ovoga

A možda su jednostavno verovali institucijama i posvećenosti lokalne policije i nisu hteli da vrše pritiske na njihov rad. Ko zna...

Evo ga intervju sa Burkeom Ramseyem iz 2016. godine...



Primećujem da mu se često zamera što je gotovo konstantno nasmejan tokom intervjua, da je to jezivo, da upućuje na njegovu umešanost u sestrinu smrt...I meni dotični izgleda, da se najprostije izrazim, čudnjikavo.

Ali bih se složila sa stavom da ovaj osmeh nije izvorni osmeh, ne potiče od sreće i zadovoljstva, nego od nervoze i anksioznosti. Po položaju tela, facijalnoj ekspresiji, pogledu se vidi da mu je nelagodno.

Burke mi je ovde delovao kao neko ko zapravo ne želi da bude tu, ne želi da priča o onome što se desilo sa JonBenét, te nevoljno odgovara na sva ta pitanja.

Međutim, mislim da ga ubistvo JonBenét nije posebno pogodilo, zato što je prema njoj gajio (u najboljem slučaju) neutralne sentimente i moguće je da je zahvaljujući nejednakom tretmanu od strane roditelja stvorio animozitet prema sestri...toliko da bude ravnodušan na bilo šta što ima veze s njom.

Opet, ovo je neki moj površni utisak. Ljudi se različito nose sa gubicima i različito procesuiraju nepovoljne životne okolnosti, kroz različite odbrambene mehanizme. Nervozni osmeh i distanciranje od tog događaja je možda Burkeov način.

A JonBenét je Patsy od ranog doba uvalila u jbna takmičenja za Miss za devojčice i tako je mala postala popularna širom Amerike. Faktički se pretvarala u javnu ličnost.

Aoo  I nije mi bilo jasno zašto je na onoj sličici full našminkana. Ti dječiji izbori za missice i mistere su mi toliko degutantni da nema dalje. Ništa dobro ne može izaći iz toga. Ne razumijem te roditelje.

Imali su novac, uticaj, kontakte...I ništa od toga nisu iskoristili u svrhu borbe da se zločin razreši i da se osoba koja je za isti odgovorna identifikuje i pronađe

To jeste čudno i sumnjivo, mada donekle mogu da razumijem. Neki ljudi idu za onim ništa mi je/ga neće vratiti i neću da produbljavam ranu.

Ali bih se složila sa stavom da ovaj osmeh nije izvorni osmeh, ne potiče od sreće i zadovoljstva, nego od nervoze i anksioznosti. Po položaju tela, facijalnoj ekspresiji, pogledu se vidi da mu je nelagodno.

Burke mi je ovde delovao kao neko ko zapravo ne želi da bude tu

Upravo tako. Čak bih rekla da je iz aviona vidljivo da osmjeh nije istinski već usiljen. I da, djeluje kao da je primoran na intervju i da jedva čeka da ga završi.

Neki ljudi idu za onim ništa mi je/ga neće vratiti i neću da produbljavam ranu.

Moguće da je u tome stvar, nadam se da jeste. Nekim ljudima je možda lakše tako, a opet ostaje otvoreno pitanje društvene odgovornosti - šta ako taj ubica napadne i ubije još nečije dete

a opet ostaje otvoreno pitanje društvene odgovornosti - šta ako taj ubica napadne i ubije još nečije dete

Skoro sam baš diskutovala s nekim o toj temi. Ne o ubicama djece, nego uopšte o toj odgovornosti da se neko ko je opasan po društvo sankcioniše. Nisi divna osoba ako nekome "oprostiš"  i pustiš ga da prođe nekažnjeno, nego ako si odgovoran i spriječiš da se drugima desi zlo. Naravno, postoje situacije  i situacije, ali ovo su bile neke konrektne o kojima se raspravljalo.