Protiv vremena

Ovo mi je bila najomraženija izreka u periodu kada sam se ja suočila sa gubitkom najrođenijeg. Išli su mi na živce ljudi s tim frazama, jer naravno da znam da život ide dalje. Sva problematika je ležala upravo u tome što život ide dalje i ne može da da se zaustavi prije tog momenta kada je nastupio nemio događaj. Problem je kako dalje. Tako sam se osjećala dok su mi ljudi to neumorno ponavljali.

Znam. Verujem. Svi smo se kad tad našli u nekoj takvoj situaciji. Da nama neko kaže biće sve u redu, život teče dalje. Kad bi ga najradije oterali u tri lepe. Ili sa druge strani mi nekome to da kažemo jer prosto ne znaš šta drugo da kažeš nekome u nekoj situaciji.

Ipak ovo je originalan kraj priče. Umjesto kraja - ovo nije kraj.

To poslednje je sponatno nastalo. Kad sam završio sa pisanjem kao i obično napisao sam čuveno KRAJ. I onda sam skapirao da mi nekako nikako ne ide. On u poslednjem delu priča o tome kako mora da nastavi dalje, kako se nada boljoj budućnosti. Ona tokom poslednjeg dela mu govori da mora da se život posle njene smrti nastavlja. I ja sam bio u fazonu pa kako onda kraj. Nećemo kraj nego život se nastavlja.

Što se Ivana tiče. Nagovestio sam već kod epizode sa drogom da ne mora da znači da će njegov kraj biti tragičan.

Potresla me je ova priča iako konkretno ovi likovi nisu stvarni. A toliki su ljudi u njihovoj koži da me je pogađalo kad je čitam jer je sve tako stvarno. Iskreno ovo je prvi momenat tokom čitanja web novela da skoro zasuzim. Ustvari, prvi momenat je bio u epizodi sa majkom.

Jaooo ako sam uspeo da te dirnem drago mi je. Mislim da bi trebalo da se zapitam kako je ovo napisano da je bilo drugačije. ideja ove priče i nije sad da čitaoce iznenadim, pravim neke preokrete i slično. Ovde se više išlo na dramu, na to da se saživite sa likovima. I ako sam uspeo u tome znači da sam obavio dobar posao.

Mislila sam da će doći do momenta da svoju kćerku lično upozna, ali ovako je ispalo mnogo bolje, originalnije, životnije u tužnije. Ana je i tu pokazala zdrav razum i stavila je dobro svoje ćerke ispred svog. Nije željela da njena ćerka upozna majku da bi je odmah potom izgubila. Baš upečatljiv momenat.

Ja sam toko objavljivanja očekivao da će nekome od vas pasti na pamet o čemu se radi. Bilo je jasno da je nešto jače u pitanju od ostalih želja čim s eon iznenadio. A opet sam rekao da nije sad nešto nerealno niti nemoguće, već je opet u pitanju nešto životno.

Miloše, imaš talenta za daleko širi spektar priča od trilera. Moj savjet je da ideš u tom pravcu, da se razvijaš i u ovakvim pričama, bolje reći dramama. Za trilere je tvoj smisao odavno dokazan

Jao volim trilere. Ne samo kad ja pišem. Nego inače triler mi je omiljeni žanr, bilo da su u pitanju filmovi, serije, knjige...

Ali eto ovaj put nešto malo drugačije od mene. Kao što sam, čini mi se već ranije rekao, ovo je nastalo tako spontano. Jedno veče sam seo i počeo da pišem i napisao sve u cugu za par sati. Dakle, nisam se sad nešto preterano trudio, nego sam pisao ono što mi je u tom trenutku bilo u glavi. Ništa nije menjano, nisam ništa dodao, oduzeo. Možda je moglo biti i bolje da sam ja ponovo seo i krenuo malo da preradjujem. A možda bih i samo sve upropastio i izgubilo bi tu neko draž koju sad ima. Sve u svemu zadovoljan sam kako je ispalo.

Poredjenja radi, ovo mi je bilo takvo uživanje pisati, sa nekom da kažem lakoćom. A eto izazvalo je veće reakcije i više vas čita nego npr drugi deo Obeležene i Amneziju koje si čitala samo ti. A kad se samo setim koliko sam se namučio i lupao glavu dok sam radio na drugom delu Obeležene. Znam da ste Ana i ti čitale prvi deo, mislim da je blo još nekog pa su odistali u medjuvremenu. I da ste baš komentarisale redovno i želele drugi deo. Ja kao što je poznato druge delove ne volim i ne praktikujem. Ali eto vi ste htele, ja sam mislio da je ostalo dovoljno materijala i ajde da pišem. Bukvalno sam danima mislio o tome kako nastaviti. Šta smisliti da ne upropastim nešto za šta sam mislio da je odlično. Bio sam u fazonu ako već pišem mora biti bar podjednako dobro ako ne i bolje. I tako sam mozgao, smišljao nove priče, nove likove. Pa kako sve to da uklopim. I još se u toj noveli sve dešavalo u kratkom vremenskom roku, imala je malo likova. Baš mu je tu bilo nezgodno da sve uklopim a da bude smisleno i logično. I na kraju je ispalo je mislim dpobro, možda i bolje nego prvi deo. I eto na kraju si pročitala samo ti. A ovo je nastalo tako neplanirano i izazvalo mnogo bolje reakcije. Tako da nikada se ne zna. To ti je kao i kod filmova i serija. Nešto najavljuju na sva zvona svi očekuju uspeh a ono bude promašaj. Dok je bilo slučajeva kad od neke serije niko ne očekuje ništa i na kraju ispadne uspešna.

I naravno. Hvala ti što si pročitala i ovu moju priču.

Ja sam toko objavljivanja očekivao da će nekome od vas pasti na pamet o čemu se radi. Bilo je jasno da je nešto jače u pitanju od ostalih želja čim s eon iznenadio. A opet sam rekao da nije sad nešto nerealno niti nemoguće, već je opet u pitanju nešto životno.

Ta zadnja želja je bila više za njega neočekivana i šokantna nego za čitaoce upravo zato što je ona životna. Inače, isto kao i u vezi s Ivanovim drogiranjem, i ovo je nešto što se po meni ne bi trebalo prećutati bračnom partneru. Ipak, razumljiva je njihova želja da takav period života prećute i zakopaju. Zanima me kako bi Ivan reagovao na tu činjenicu da Ana nije bila bolesna i da nije trebala umrijeti.

Jao volim trilere. Ne samo kad ja pišem. Nego inače triler mi je omiljeni žanr, bilo da su u pitanju filmovi, serije, knjige...

I kod filmova i knjiga i serija volim kako dramu tako i trilere. S tim što kod filmova dajem prednost onima koji su rađeni po istinitim životnim pričama.

I naravno. Hvala ti što si pročitala i ovu moju priču.

Bilo je zadovoljstvo.

Bravo Miloše! Konačno sam pročitala celu priču i moram reći da sam uživala, u svakom pasusu i svakoj rečenici. Baš si darovit. Kao što sam na početku rekla, svidela mi se realistična tematika koju si nam doneo na realističan i slikovit način. Svidelo mi se što priča nije jednolična, nego si nam uvek kroz suštinsku temu provlačio i dodatne sitne detalje koji su priču činili bogatijom i zanimljivijom. Ovo je difinitivno žanr koji mi prija i koji sam pročitala u dahu. Sama priča je vrlo potresna, ali u isto vreme i realna, životna i poučna. Svidele su mi se sve njene želje i svaku od njih u potpunosti razumem i opravdavam. Ana (naša Ana) je napisala tako divan post i osvrt na ovu temu kojim je sve fino objasnila i ostavila snažan utisak na mene onim što je napisala. Složila bi se sa njom, da čovek koji gleda smrti u oči više nema barijera, nema straha ni pred čim, jer je doživeo ono najstrašnije, zbog toga u njenim avanturističkim željama (skakanje padobranom, uzimanje droge) postoji potpuno odsustvo straha, što je razumljivo.

Svideli su mi se i detalji u kojima pokazuješ da poznaješ tematiku i ne pišeš samo napamet, što se posebno moglo videti u delu kada su posetili New York i kada si napisao kako je imala redovnu menstruaciju iako je bila trudna (sumnjam da taj podatak zna veliki broj muškaraca). U svakom odlomku si nas nečim iznenadio, sve pohvale. Njena poslednja želja je difinitivno nešto što nisam očekivala i moram reći da je najtužnija. Mislila sam da će želeti blizak susret sa svojom ćerkom i tu si me opet iznenadio. Svideo mi se tvoj izbor i način na koji si priveo priču. Ostao si dosledan do kraja, kako je tekla cela priča, takav je bio i kraj, realan, životan i tužan. Uspeo si ostaviti utisak, sve pohvale! Uživala sam čitajući.

Sofia, slažem se sa ovim što si napisala. Na sličan način smo doživjele ovu priču.

Jedan detalj nisam htjela komentarisati tokom zadnje epizode, ali kad si već pomenula. To što se tiče menstruacije i trudnoće. Nemoguće je, jednostavno je kontradiktorno jedno drugom. Naravno, krvarenja jesu česta (iz raznoraznih uzroka) i mogu se pomješati sa menstrualnim i biti i istom periodu mjeseca.

Univerzalna i efektna priča, otrežnjujuća takođe. Surovi podsetnik da smo prolazni, a često se ponašamo kao da nismo. A u stvari je život stalna kategorija, dok smo mi samo putnici u tom ciklusu. Ali to je sve okej, jer ako bismo postali preopterećeni svojom prolaznošću onda verovatno ne bismo ni trunku uživali u onome što imamo.

Možda sam ja samo bila jedna usputna stanica u tvom životu.

Tvoj život se ne završava mojom smrću. Zapamti da je svaki kraj mogućnost za neki novi početak.

Divno. Sviđa mi se ovo baš. Kao da poručuje da se smisao života ne treba tražiti ni u čemu i ni u kome konkretnom, nego je život sam po sebi smislen, nevezano za ljude koji nam ulaze u isti ili odlaze iz njega.

Inače smatram da je opasno vezivati poentu svog bivstvovanja za bilo šta. Posledice takvog stava mogu da upropaste i unesreće čoveka, pogotovo ako izgubi smisao u kojem je video jedini razlog za življenje.

Uopšte ne mislim da je to slučaj sa Ivanom, on je normalno u žalosti, već se odnosi uopšteno na taj model funkcionisanja.

Ovo mi je bila najomraženija izreka u periodu kada sam se ja suočila sa gubitkom najrođenijeg.

I meni su tada smetale te kurtoazne fraze, prosto su mi zvučale beskorisno i suvišno, ali slažem se sa Milošem da ljudi često ne znaju šta da kažu i onda izgovore prvu floskulu koja im padne na pamet.

Sve je super dok ne odvale ko zna zašto je to dobro. Da li da pukneš od besa ili od smeha...pitanje je sad

Univerzalna i efektna priča, otrežnjujuća takođe. Surovi podsetnik da smo prolazni, a često se ponašamo kao da nismo. A u stvari je život stalna kategorija, dok smo mi samo putnici u tom ciklusu. Ali to je sve okej, jer ako bismo postali preopterećeni svojom prolaznošću onda verovatno ne bismo ni trunku uživali u onome što imamo.

Ana, moram priznati da ti i ja imamo tako slična razmišljanja. I ovo nije prvi put da to uočavam.

Što se konkretno ovoga tiče. Na njegovu konstataciju da je ona žena njegovog života, ona mu je odgovorila kako znaš, možda sam samo usputna stanica u tvom životu i možda se sve ovo desilo baš zbog toga što ti moraš da upoznaš tu pravu ženu svog života. I dok sam pisao, ta rečenica je prosto izašla iz mene. A onda sam zastao i baš se zamislio. Često se dešava, da sami sebe ubedimo u nešto, u fazonu to je to, to je posao mojih snova, to je žena/muškarac mog života. I živimo sa ubedjenjem da je to tako. A možda zapravo i nije. Čak i ako smo srećni u tim trenutcima, možda je sve to ipak samo usputna stanica ka onom pravom, neko novo iskustvo...

Što se tiče menstruacije koja napravi toliku frku kako na forumu tako i u životu forumaša. Ja sam više puta tokom svog života čuo te priče da je neka žena redovno imala menstruaciju i da je saznala da je trudna tek u fazon petom mesecu. Moja greška što nisim istražio i bolje proverio tu temu. Tu smo da učimo.

U svakom slučaju, Ana i Sofija, hvala i vama što ste pročitale ovu priču. Eto a ja u početku nisam i planirao da je objavim.