Ubice igrom sudbine (rimejk)

EPIZODA 1


2021 godina

Ova priča se odigrava u Meksiko Sitiju, ogromnom gradu gde ljudi žive ubrzanim načinom života. Ali na jednom mestu u tom ogromnom gradu vreme kao da je stalo. To mesto je ženski zatvor gde robijašice služe svoje kazne i za sve njih vreme kao da ne teče. Sve one imaju dovoljno vremena da razmišljaju šta će da rade kada izadju na slobodu.

U zatvorsksoj menzi doručak je bio u toku. Na meniju je kao i po običaju bila jako loša hrana. Huana, Leonela i Karina su sedele za istim stolom. Leonela je za gadjenjem višljuškom prevrtala hranu po tanjiru.

Leonela: Više mi se smučilo da jedem ove splačine!
Huana: Zamisli kako je tek meni. Ja gostujem u ovom hotelu već 35 godina.
Karina: Ja neću jesti ovo smeće još dugo.

Izgovorila je to samouvereno.

Leonela: Nije valjda da i dalje razmišljaš o bekstvu?
Karina: Naravno da razmišljam. Ne planiram da provedem svoje najbolje godine u ovoj rupi
Huana: Ovo je zatvor maksimalne bezbednsoti. U čitavoj istoriji malo njih je uspelo da pobegne odavde.
Karina: E pa ja ću biti jedna od njih. A sada vas ostavljam jer moram da nastavim sa pripremam za svoje bekstvo.

Karina je otišla.

Leonela: Nadrljaće ako je uhvate.
Huana: U to ne sumnjaj.


Norma i Fernando su bilo na groblju. Stajali su pored groba svog sina koji je ubijen tačno godinu dana ranije. Oboma su oči bile ispunjene suzama.

Fernando: Ne mogu da verujem da je prošlo godinu dana kako je naš sin umro.
Norma: Grešiš. Serhio nije umro, on je ubijen. Ubijen od strane rodjene sestre!
Fernando: I dalje ne mogu da verujem da je Anheles to uradila.
Norma: Ne spominji njeno ime! Kako smo samo pogrešili kada smo joj davali ime. Ona nije andjeo, ona je djavo.


Anheles je sedela na svom krevetu. Pokušavala je da čita knjigu ali su joj misli očigledno bile preokupirane nečim drugim. Zatvorila je besno knjigu i zatim rekla:

Anheles: Danas je tačno godinu dana od kako sam u ovom prokletom zatvoru. Godinu dana od kako sam ubila svog rodjenog brata. Ali ne kajem se ni najmanje zbog toga.

Rekla je ovo sa velikom dozom besa i gorčine.

Karina i Leonela su bile u ćeliji koju su delile poslednjih godina. Korina je nervozno šetala u krug.

Leonela: Mislim da je opasno to što planiraš da uradiš, ako te uhvate…
Karina: Neće me uhvatiti! Sve sam savršeno isplanirala. Uskoro ću biti na slobodi. I biće ti žao što nisi ušla u ovu priču sa mnom.

Huana i Hosefa su bile u dvorištu. Njih dve su jedne od najstarijih zatvorenica. Obe su provele po više od 30 godina u zatvoru, tokom kojih su se sprijateljile. Hosefa je u poslednje vreme narušenog zdravlja.

Huana: Je li ti bolje danas?
Hosefa: Nije. Ali sam izašla malo napolje da udahnem svež vazduh.
Huana: Sigurna sam da ćeš brzo ozdraviti.
Hosefa: Ne verujem. Nikada mi nije bilo loše kao sada. A i već sam matora, imam 90  godina a ovde sam od svoje 35 godine. Smrt bi za mene bila spas od ove noćne mora koja traje već 55 godina.
Huana: Zbog čega nikada nisi htela da mi kažeš koji si zločin počinila?
Hosefa: U redu ispričaću ti. Ne želim da umrem a da ne zadovooljim tvoju dugogodišnju znatiželju.
Huana: Ne, nemoj ako...
Hosefa: Ne prekidaj me!  Kada sam bila mlada živela sam sa svojim mužem i troje dece. Jednog dana slučajno sam čula razgovor mog muža i moje „najbolje“ drugarice. Iz tog razgovora sam saznala da su njih dvoje ljubavnici i da planiraju da me ubiju kako bi se dočepali mog bogastva. Nakon nekoliko dana sam im se suprostavila. Od njega sam tražila razvod a njoj sam rekla da ne želim više nikada da je vidim. Medjutim, na moje veliko iznenadjenje njih dvoje su me zajendo pretukli i izbacili iz kuće. Iz moje rodjene kuće.
Huana: Šta se onda desilo?
Hosefa: U tom trenutku sam osetila bes, mržnju, želju da ih ubijem!
Huana: I uradila si to?
Hosefa: Da, ubila sam ih. Otišla sa do garaže gde sam uzela kante sa benzinom. Zatim sam zaključala sva vrate kuće a potom je zapalila. Medjutim, nisam znala da...
Huana: Nisi znala šta?
Hosefa: Dok sam bila u garaži došli su moji roditelji i deca koja su bila kod njih na raspustu. Ja nisam znala da se i oni nalaze u kući.
Huana: Nisi valjda...?
Hosefa: Da, pored toga što sam ubila muža i „najbolju“ drugaricu, zapalila sam žive moje roditelje i moju decu.

Hosefa se slomila u paramparčad i neutešno plakala. Huana je zagrlila.

Huana: Isplači se. Slobodno se isplači.

Medjutim, Hosefa je učinila potpuno suprotno. Na brzinu je obrisala suze i pribrala se. Pokazala je u očima u praavcu par zatvorenica koje su stajale nedaleko od njih.

Hosefa: Neću im dozvoliti da se slade mojim suzama. Odoh u sovju ćeliju. Jako sam umorna.

Nakon što je otišla Huana je rekla:

Huana: Ja te odlično razumem. Znam kakav je osećaj sahraniti rodjenu decu.

Na drugom kraju dvorišta sedela je Anheles. Ubrzo joj je prišla zatvorenica koju su svi oslovljavali nadimkom „Diabla“.

Diabla: Andjele, zbog čega si tako sama?
Anheles: Zbog toga što uživam u samoći!

Diabla joj se približila i zavodljivo šapnula na uvo.

Diabla: Kada ćeš konačno prihvatiti moju ponudu da provedemo zajedno par trenutaka u kupatilu?

Anheles se izmakla i rekla:

Anheles: Nikada!
Diabla: Zašto? Kad bi samo znala koliko mi se svidjaš i koliko imam želju da...
Anheles: Prestani više da me daviš sa tim tvojim glupostima!
Diabla: Ne svidja mi se kako u poslednje vreme razgovaraš sa mnom! Istina je da mi se dopadaš ali to ne znači da ću dozvoliti tvoje ovakvo ponašanje!  

U tom trenutku je došla Karina.

Karina: Prestani da je smaraš!
Diabla: Šta se ti mešaš?!
Karina: Anheles je moja drugarica. I ja ću je braniti od takvih kao što si ti!
Diabla: A kakva sam to ja?
Karina: Ti si jedna bedna lezbejka koja glumi neko ludilo i spopada nas „normalne“!

Diabla je besno udarila Karinu. Počele su da se tuku. Zatvorenice su se okupile i posmatrale šou. Za sve njih je jedna vrsta zabave i razonode bila da gledaju tuču izmedju svojih cimerki. Medjutim, zabavu je ubrzo prekinula čuvarka Georgina.  

Georgina: Šta se ovde dešava?!
Diabla: Ona je prva počela!
Karina: Ne laži! Ti si prva spopadala Anheles!
Diabla: To nije istina!

Georgina se okrenula ka Karini i rekla:

Georgina: Korina nikada se nećeš promeniti! Stalno praviš neke probleme! Polazi samnom kod direktorke!
Karina: Ali zašto ja?! Ja nisam ništa uradila?!

Georgina je uhvatila Karinu za kosu i odvukla je kod upravnice. Diabla se zločasto smejala.

Leonela i Huana su bile u ćeliji, utrčala je uplakana Anheles.

Leonela: Šta se desilo? Zbog čega plačeš?

Anheles im je ukratko prepričala dešavanja iz dvorišta.

Huana: Karina se nikada neće opametiti! Stalni upada u neke nevolje. Sada će je sigurno ponovo poslati u samicu.

Karina je se nalazila u samici, malenoj prostoriji u koju ne dopire ni trunka svetlosti. Šutirala je iz sve snage zidove i vrata i besno izgovarala sve psovke koje su joj u tom trenutku pala na pamet.

Karina: Prokleta Diabla!

Za to vreme Diabla je bila u svojoj ćeliji. Došla je Georgina.

Georgina: Moraš da se smiriš! I ako si mi sestra neću još dugo moći da te izvlačim iz nevolja i svaljujem krivicu na druge!
Diabla: Nije se ne znam šta desilo.
Georgina: Kako misliš nije se ne znam šta desilo?! Nema dana da ne napraviš neki problem! Ako ovako nastaviš teška srca ali i tebe ću morati da pošaljem u samicu!
Diabla: Umesto što mi pretiš bolje razmisli o onome što sam ti predložila pre neki dan.
Georgina:To ne dolazi u obzir!

NEKOLIKO DANA KASNIJE

Huana, Leonela, Karina i Anheles su bile u ćeliji.

Karina: Pa šta da vam kažem osim da mi poželite sreću.
Huana: Karina, još uvek imaš vremena da odustaneš od tog suludog plana.
Karina: Nikada! Ako sve bude kako treba uskoro sam na slobodi! Sigurno ni jedna od vas ne želi da krene sa mnom?

Sve tri su odrično klimnule glavom.

Karina: Ok, neću da vas ubedjujem. Bilo je lepo družiti se sa vama ali sada je vreme za novi život na slobodi.

Zaglila ih je i otišla.

Karina je ušla u vešernicu.

Karina: Zaista ne znam kako mi ovo nije palo ranije na pamet.

Ušla je u jednu od korpi sa prljavim vešom i pokrlila se prljavim čaršafima. Nekoliko trenutaka kasnije došao je čovek koji je prevozio svojim kamionom prljave stvari u perionicu. Odgurao je korpe jednu po jednu, uključijući i onu u kojoj se nalazila Korina. A zatim ih je utovario u kamion.  

Nekih pola sata kasnije vozač je bezbrižno vozio kamion, nije ni sumnjao da u tim trenuticima ullestvuje u bekstvu jedne od zatvorenica. Medjutim, Korinin plan je u tom trenutku krenuo po zlu. Usled vozačeve nepažnje došlo je do sudara sa drugim kamionom. Od siline udarca kamion je sleteo sa puta. Dok su se prevrtali otvorila su se vrata zadnjeg dela iz kojih su poispadale korpe sa vešom, uključujući i onu u kojoj se nalazila Korina. Njeeno telo se skotrljalo niz provaliju.

Svanulo je. Leonela je bila u svojoj ćeliji. Te noći skoro da nije spavala. Iščekivala je ono što se tog jutra moralo desiti. Otvorila su se vrata, zatim je ušla Georgina.

Georgina: Budi se! Ustaj!
Leonela: Šta ti je? Zbog čega me budiš? Još uvek je rano!
Georgina: Gde je Karina?
Leonela: Otkud ja znam gde je? Možda je u WC-u.
Georgina: Nije u WC-u već sam je tražila tamo!
Leonala: Onda ne znam gde je. Nisam je videla od kada sam sinoć zaspala.

U kući porodice de la Tore vladala je žučna rasprava izmedju Elisa i Berte. Prebacivao je svojoj supruge ogromne račune koje je napravila na kreditnim karticama.

Berta: Ne razumem zbog čega me grdiš! Mi bar imamo dovoljno novca da ne moramo da se brinemo oko računa.
Eliseo: Da, imamo novac ali neću dozvoliti da se rasipaš! I najveća bogastva mogu da se potroše, valjda si to uvidela na primeru nasledstva koje su ti ostavili roditelji!

Berta je samo prevrnula očima.


Eliseo: Od danas ću ti postaviti limit na kreditne kartice!
Berta: Ne možeš to da mi uradiš! Ne zaboravi da sam ja deo svog nasledstva uložila u tvoju firmu!
Eliseo: Jesi i to ti se višestruko vratilo! Jeidno što ti je ostalo od tog nasledstva jeste 10% akcija moje firme, sve ostalo si potrošila!

Upravnica zatvora Enriketa i Georgina su gledale snimke video nadzora.

Georgina: Znači Karina Toskano je pobegla?
Enriketa: Izgleda. Na video snimku se vidi kako ulazi u vešernicu. Verovatno se sakrila u neku od korpi sa vešom i kamion koji odvozi veš u perieonice je izvezao van zatvorskog kruga. Nije mi jasno zbog čega su vrata od te prostorije bila otključana?!
Georgina: Juče kada sam prolazila pored tih vrata videla sam da je brava razvaljena. Odmah sam naredila da je zamene, ne znam zašto to nisu učinili.
Enriketa: Trebalo je da me obavestiš o tome!
Georgina: Izvinite. Nisam pridavala previše značaja tome. Mislila sam da se brava pokvarila.
Enriketa: Sigurna sam da je ona namerno razvalila tu bravu da čistačice ne bi mogle da zaključaju vrata.
Georgina: Šta ćemo sada da radimo?.
Enriketa: Idemo da ispitamo njene drugarice. Sigurna sam da znaju nešto o njenom bekstvu.

Huana, Leonela i Anheles su bile u dvorišti. Medju zatvorenicama je već počelo da se šuška o Karininom bekstvu.

Leonela: Samo čekam upravnicu da dodje i krene da nas ispituje.

Anheles je ugledala Enriketu.

Anheles: Evo je, ide prema nama.  

Prišla im je Enriketa koja je pretnjama pokušala da ih natera da joj kažu nešto o Korininom bekstvu, ali  ni jedna od njih tri nije htela ni da pogovori.

Enriketa: Loše ćete se provesti ako otkrijem da ste joj pomogle na bilo koji način!
Huana: Zar zaista mislite da bi smo bile ovde da znamo bilo šta?
Leonela: Da smo bile upućene u plan njenog bekstva i mi bismo pobegle sa njom.

Pablo spavao u svojoj sobi koja je bila zamračena i ako je uveliko bilo podne. Ušao je Eliseo koji je besno podigao roletne.

Eliseo: Ustaj!
Pablo: Zbog čega me budiš?! Znaš li kad sam sinoć, odnosno jutros legao?!
Eliseo: To me se ne tiče! Ono što ja znam je to da bi sada trebalo da si u školi! Pre neki dan me je zvao direktor i rekao da će te izbaciti ako nastaviš da izostaješ!
Pablo: Nisam mogoa jutros da se probudim, tek sam bio legao kada je alarm zazvonio. Neće se ništa desiti što jedan dan nisam otišao u školu. Samo pozovi i opravdaj mi časove.
Eliseo: Ovo više ne može ovako! Dosta mi je tvog lenčarenja! Ili ćeš s euozbiljiti ili ću te poslati u internat!

Georgina i Diabla su bile u dvorištu zatvora.

Diabla: Kada je glupa Karina uspela da pobegne odavde zašto ne bi ja?
Georgina: Rekla sam ti da ne želim više da pričam o tome!
Diabla: Ako mi ne pomogneš da pobegnem odavde moraću da kažem upravnici par stvarčica u vezi tebe.
Georgina: Ti to meni pretiš?!
Diabla: Da, pretim ti. Ja sam u ovoj rupi i nemam šta da izgubim, za razliku od tebe.
Georgina: U redu. Pomoći ću ti da pobegneš ali ne zaboravi šta si obećala da ćeš mi dati ako izadješ odavde.
Diabla: Nisam zaboravila. Ja svoja oobećanja uvek ispunjavam.
Georgina: Samo moramo da sačekamo neko vreme da se stiša sve ovo oko Korine. Zbog njenog bekstva su mere opreza na visokom nivou.

Nedaleko od njih su sedele Huana i Leonela.

Huana: Šta li se desilo sa Karinom? Gde li je sada?
Leonela: Sigurno joj je bolje nego nama. Ona je sada na slobodi dok smo mi i dalje u ovoj rupi. Možda je ipak trebalo da krenem sa njom.

Na drugom kraju grada u jednoj bolnici nalazila se Korina. Ležala je bez svesti na jednom od kreveta priključena na razne aparate. U jednom trenutku otvorila je oči. Bolničarka joj je odmah prišla. Nakon što je zbunjeno pogledala oko sebe Karina je upitala:

Karina: Gde se ovo nalazim?
Bolničarka: Nalazite se bolnici. Juče su neki turisti našli vaše telo u kanalu van grada. Izgleda da ste doživeli nesreću i da vas je voda odnela vaše telo.

Karina je u sebi rekla:

Karina: Na slobodi sam. Konačno sam na slobodi.
Bolničarka: Da li se sećate šta se desilo? Možete li molim vas da mi kažete vaše ime kako bi obavestili vašu porodicu gde se nalazite.
Karina: Ne sećam se ni čega. Ne sećam se čak ni svog imena.

Slagala je a da nije ni trepnula.

Norma je bila na svom radnom mestu. Inače ona radi kao sekretarica u gradjevinskoj firmu koja je u vlasništvu Elisea i njegovog prijatelja i poslovnog partnera Edmunda. Došao je Eliseo koji je rekao:

Eliseo: Dobar dan.
Norma: Dobar dan gospodine.
Eliseo: Jesu li gotovi izveštaji koje sam ti juče tražio?
Norma: Jesu. Odmah ću vam ih dneti u kancelariju.
Eliseo: I jendu kafu molim te.

Kada je otišao Norma je nastavila da gleda u njegovom pravcu.

Norma: Ovo je muškarac kakvog ja zaslužujem.

Enriketa i Georgina su bile u kancelariji.

Georgina: Znači kamion koji vozi veš u perionicu, na putu do nje se sudario sa drugim kamionom?
Enriketa: Da, vozač je poginuo na licu mesta.
Georigna: A šta je sa Karinom?
Enriketa: Nju nisu pronašli na mestu nesreće.

Pao je mrak. Bolničarka je ušla u sobu ali u krevetu u kome je ležala Karina nije bilo nikoga. Pogledala je u toalet ali ni tamo je nije bilo.

Bolničarka: Gde je nestala pacijentkinja iz ovog kreveta?

Karina je išla ulicama jednog od najopasnijih krajeva u gradu. I ako je može se reći prošla dobro u aobraćajnoj nesreći, ipak je bila malo ugruvana zbog čega se pridržavala za rebra dok je hodala.

Korina: Konačno sam na slobodi! Konačno! Sada moram da pronadjem neko prenoćište. Ali gde kada nemam ni pare, ni dokumenta…

Ugledala jednu prostitutku kako stoji na ćošku.

Karina: Zašto da ne? I onako mi ne bi bio prvi put.

Prišla je prostitutki sa ledja i udarila je kamenom u glavu. Nakon što se ova onesvestila odvukla je u jedan mračan ćošak. Skinula je i obukla njene stavri na sebe. Zatim je otvorila njenu torbicu i videla odredjenu sumu novca.

Karina: Sjajno. Izgleda da neću morati večeras da radim. I onako me užasno sve boli da bi trpela nekog kretena na sebi.

Pogledala je u pravcu onsevešćene prostituke rekla:

Karina: Izvini. Ovo nije bilo ništa lično.

Pablo je bio u nočnom klubu. Igrao je u ritmu muzike, vidno je bio pod uticajem alkohola. Prišao mu je njegov najbolji drug Roberto.

Pablo: Jesi li mi doneo ono što sam ti tražio?
Roberto: Jesam.

Zatim mu je dao kesicu u kojoj su se nalazilo nekoliko pilula.

Roberto: Pablo, polako postaješ zavisnik od ovih pilula.
Pablo: Ne lupaj! Mogu da ih ostavim kad god poželim! Ali zbog čega bih to uradio kada mi pružaju ogromno zadovoljstvo? Hajde, uzmi i ti jednu pa da krenemo u lov na ribe!

NEKOLIKO DANA KASNIJE

Enriketa i Georgina su bile u kancelariji.

Enriketa: Ne mogu da verujem da policija još uvek nije ušla u trag toj prokletnici!
Georigina: Iz zemlje neće moći da izadje.
Enriketa: Nadam se da će je što pre pronaći! Nadredjeni mi vise nad glavom. Godinama niko nije uspeo da pobegne iz ovog zatvora i to se desilo baš sada kada sam ja postala direktorka.

Karina se nalazila u nekom stanu. Stan je bio u jako lošem stanju ali to je trenutno bilo jedino što je mogla sebi da priušti. Gotovo da se skorz oporavila od nesreće koju je doživela. Pre dva dana je izašla na ulice i krenula da prodaje svoje telo. Sedela je za stolom i brojala novac:

Karina: Moraću da počnem i danju da radim. Ovim tempom trebaće mi puno vremena da zaradim dovoljno novca za nova dokumenta i novi život.

Hosefa je bila u svojoj ćeliji, ušla je Huana. Sela je pored nje.
 
Huana: Rekli su mi da želiš da razgovaraš samnom.
Hosefa: Da. Moram da ti kažem nešto veoma važno.
Huana: O čemu se radi?
Hosefa: Osećam da mi je došao kraj. Ti si mi jedina drugarica koju imam ovde. Radi se o tome da...  Pre nego što sam… Znaš već šta uradila...
Huana: Znam. Nemoj da se prisećaš toga.
Hosefa: Nekoliko dana pre nego što se sve to desilo počela sam da sumnjam u svog supruga. Knjigovodja me je obavestio da moj muž obavlja neke sumnjive transakcije u firmu koja je bila moja ali kojom je on upravljao. Zbog toga sam odlučila da podignem sav novac sa računa. I to sam učinila baš onog dana kada se desio ceo onaj užas.
Huana: Šta si uradila sa tim novcem.
Hosefa: Sakrila sam ga u dvorištu svoje kuće. Tačnije u podrumu pomoćne kuće u kojoj je živela posluga.  
Huana: Zbog čega mi sve to pričaš?
Hosefa: Mene nema ko da nasledi... Kao što znaš moja deca su... Ubila sam ih...

Hosefa se zakašljala. Kada je došla sebi nastavila je.

Hosefa: Evo ti adresa moje kuće, tačnije onoga što je ostalo od nje. Sada, posle toliko godina plac i ta pomoćna kuća su verovtno u jako lošem stanju. Nadam se da niko od lopova i beskunika nije uspeo da pronadje skriveni novac. Evo ti skica podruma, obeležila sam ti crvenom olovkom koju dasku na podu treba da podigneš. Ispod nje s enalazi ogromna rupa i tu je torba sa novcem.
Huana: Hosefa, ti dobro znaš da ću i ja kao i ti verovatno svoju smrt dočkati ovde.
Hosefa: Onda reci ovu informaciju nekome tvom ko je na slobodi. Neka neko uživa u tim parama kad ja već nisam mogla.

Hosefa je umrla.

NEKO VREME KASNIJE

Porodica Valensia se okupila na grobu kako bi obeležila godišnjicu Gustavove smrti. Prošlo je 5 godina od dana kada je ubijen. Pored groba nalazili su se njegova udovica Aura, kao i deca, sin Markos i ćerka Lorena.

Aura: Gustavo, nikada neću oprostiti toj prokletnici što te je ubila! Nikada!
Lorena: Mama, prestani da dramiš. Da ti je toliko stalo do tate ne bi se ubzo nakon njegove smrti spandjala sa Edmundom.

Aura je besno pogledala u svoju ćerku.

Aura: Kada sledeći put izgovoriš nešto tako opaliću te preko tih usta!

Umešao se Markos koji je rekao:

Markos: Moja sestra je u pravu. Niko od nas nije očekivao da ćeš tako brzo nakon tatine smrti uploviti u novu vezu.
Aura: Edmundo mi se našao u tom teškom trenutku. Bio je neprestano uz mene i prosto su se rodile emocije izmedju nas. Ali sada nije ni vreme ni mesto da pričamo o tome. Ako već mene ne poštujte, ispoštujte barem uspumenu na vašeg oca.

Karina je bila u svom stanu. Stajala je ispred ogledala i zamišljeno se češljala.

Korina: Danas je 5 godina od Gustavove smrti. Prošlo je 5 godina od dana kada su me optužili za njegovo ubistvo.

Diabla i Georgina su bile u dvorištu.

Georgina: Sve je spremno da večeras pobegneš.
Diabla: Zaista?!
Georgina: Da, večeras izlaziš odavde.
Diabla: Ne mogu da verujem, konačno ću biti na slobodi!
Georgina: Tiše! Može neko da te čuje! Nadam se da se neće nešto iskomplikovati.
Diabla: Ma neće. Plan nam je odličan.

Sve je slušala Anheles, koja je stajala nedaleko od njih.

Huana i Leonela su bile u ćeliji. Utrčala je zadihana Anheles koja je rekla:

Anheles: Ne možete da zamislite šta sam upravo čula!
Huana: Šta si čula?.
Anheles: Čula sam Georginu i Diablu kako razgovaraju o njenom večerašnjem beskstvu. Leonela: Oduvek sam govorila da Diabla nešto muti sa Georginom!
Huana: Predlažem da pratimo Diablu ceo dan i da je večeras ocinkarimo kada bude bežala. Time ćamo joj se osvetiti za sve što radi zatvorenicama a i otarasićemo se Georgine koja će verovatno biti otpuštena. A u najboljem slučaju možda čak i završi ovde, sa druge strane rešetaka. A onda ćemo joj prirediti dobrodušlicu kakvu zaslužuje.

Leonela i Anheles su se zadovoljno osmehivale.

Markos i njegova devojka Sofija su bili u kafiću. Sofija je inače ćerka Edmunda, dečka njegove majke.

Markos: Nikada neću prihvatiti tvog oca kao dečka moje majke!
Sofija: Ali zbog čega? Moj otac…
Markos: Ja mislim da je tvoj otac sa mojom majkom samo zbog para!
Sofija: Molim?! Kako se usudjuješ da to kažeš?! I sam znaš da je moj otac bogat čovek. On je suvlasnik jedne od najvećih gradjevinskih kompanija u zemlji.
Markos: Novca nikada nije previše. Sumnjam da bi se bunio da jednog dana u slučaju braka sa mojom majkom preuzme njene poslove, tačnije poslove mog pokojnog oca. I sama znaš koliko vrede hoteli i restorani koji su u vlasništvu moje porodice.
Sofija: Ako zaista imaš takvo mišljenje o mom ocu onda nemamo o čemu da razgovaramo. Raskidamo!
Markos: Molim?!
Sofija: To što si čuo! Naša veza nema nikakvu perspektivu sve dok ne promeniš mišljenje o mom ocu!

Edmundo i Eliseo su bili u firmi. Dok je Eliseo sedeo u fotelji, Edmundo je gledao kroz prozor.

Edmundo: Zaista ne znam šta da radim sa Aurinom decom. Izgleda da me nikada neće prihvatiti.
Eliseo: Ne znam šta da ti kažem. Pod pritiskom svoje dece Aura bi čak mogla da prekine vezu sa tobom.
Edmundo: To nikada! Neću dozvoliti da nas ti balavci razdvoje.

Pao je mrak. Diabla i Georgina su se nalazila u podrumu zatvora. Stajale su pored otvora za kanalizaciju.

Diabla: Koliko samo smrdi!
Georgina: Užasno je. Ali misli samo na to da ćeš kada prodješ kroz sve te kanalizacione cevi biti na slobodi.
Diabla: U pravu si, isplati se žrtvovati se.

Krenula da udje u kanalizacioni otvor ali u tom trenutku su se pojavile Huana, Leonela i Anheles.

Leonela: Diabla gde si to pošla?!
Huana: Korina je uvek govorila da vas dve nešto mutite. I bila je u pravu.
Diabla: Mislite da me ocinkarite?
Anheles: Misliš da nemamo dovoljno razloga za to? Nikada se nismo lepo slagale. Šta više ti si nam najveći neprijatelj ovde.
Diabla: Zar ne msilite da je bolje da umesto što planirate da me odate i vi pobegnete samnom?

Huana, Leonela i Anheles su se medjusobno pogledale.


NASTAVIĆE SE...


Uloge:

Diana Bracho -Juana
Susana Gonzalez - Leonela
Carmen Villalobos - Karina
Dana Paola - Angeles
Catherine Siachoque - Berta
Alexis Ayala - Eliseo
Bernardo Flores - Pablo
Sonya Smith - Aura
Alejandro Speitzer - Marcos
Azul Guaita - Lorena
Azela Robinson - Norma
Francisco Gattorno - Fernando
Maria Rojo - Josefa
Mauricio Islas - Edmundo
Roberta Damian - Sofia
Andres Baida - Roberto
Maria Fernanda Yepez - Diabla
Luz Ramos - Georgina
Magda Karina - Enriqueta

Baš lijepo iznenađenje Sad vidim da se osim lika Anheles ničeg ne sjećam što znači da mi ovo dođe kao skroz nova priča čak i da nema izmjena. A kako mi je Prison break jedna od omiljenih serija ovo je pun pogodak, pa još ženski likovi


Karina mi je za sada najzanimljivija. Valjda zato što je samostalna i preduzimljiva. Čak se pitam da li je zaista ubila tog Gustava.

Prošlo je 5 godina od dana kada su me optužili za njegovo ubistvo.

S obzirom da je sama sa sobom, da ga je zaista ubila rekla bi da je prošlo 5 godina od kada ga je ubila, a ne od kada ga je optužila. S obzirom na sinopsis nekad je neko ubistvo počinila, ali mislim da nije u pitanju Gustavovo. Kad preostale 3 pobjegnu, pitam se kako će se sresti i kako će završiti Diabla.

Što se Anheles tiče, ako se dobro sjećam nju je brat zlostavljao. Djeluje mi je da je od svih njih najnevinija. O Leoneli i Huani nisam još oformila mišljenje.

Malo pokušavam i da povežem likove van zatvora. Da li Rohelio  ima neke veze sa nekom od žena? Njegov partner je sa Aurom, a sekretarica je majka od Anheles. Slučajno ili ne?

Iskreno i ja kada sam krenuo da rimejkujem ovu priču i krenuo da je čitam, dosta stvari  se nisam sećao. Neke su mi bile do te mere preglupe da sam se pitao dal je realno da sam ovo nekada napisao. Ali dobro, to su bili moji počeci.

Ni sam ne znam kad sam ovo prvi put objavljivao. Bilo je to još na svet forumu, dal tamo neke 2009-2010.

Karina mi je za sada najzanimljivija. Valjda zato što je samostalna i preduzimljiva. Čak se pitam da li je zaista ubila tog Gustava.

Pa iskreno i meni je ona najzanimljivija od njih 4. Njena priča je pretrpela najveće izmene. Mada su sve četiri menjane ali njena mislim da je najviše.

Što se Anheles tiče, ako se dobro sjećam nju je brat zlostavljao. Djeluje mi je da je od svih njih najnevinija. O Leoneli i Huani nisam još oformila mišljenje.

Da, ona je ubila brata i njegove drugove. Kad sam spomenuo te wtf momente koje sam pisao, moram reći da ih je u njenoj priči bilo najviše. Cela ta prvobitna priča izmedju Estebana i nje mi je bila iskreno preglupa. Sada je skor drugačuja, dublja, mračnija...

Malo pokušavam i da povežem likove van zatvora. Da li Rohelio  ima neke veze sa nekom od žena? Njegov partner je sa Aurom, a sekretarica je majka od Anheles. Slučajno ili ne?

Misliš Eliseo? On je Bertin muž a ona je Leonelina polusestra. A Edmundo je njegov poslovni partner i prijatelj i ujedno Aurin verenik. A Aura je udovica čiveka za čije ubistvo je ubijena Karina. ALi kapiram tvoju zbunjenost. I ja kad sam ponovo rkenuo da radim na ovoj priči bio sam u fazonu aman koliko ih je. ALi su zapravo svi povezani medjusobno.

Inače nova verzija ima samo 8 epizoda od prvobitnih 50. ALi dobro tad su epizode imale dve strane worda a sad preko 10.

zanimljivo mi je ovo rimejkovanje tih starih sopstvenih priča. Imam u planu da napravim i novu i bolju verzuju ANabe Dorantes. Ona je bila i ostala jedna od meni mojih omiljenih. Samo što kada sam je nedavno pročitao i ono je bilo tako površno i naivno. Moraću jedno da sednem i preradim i zakomplikujem. Tek bi onda bila sjajna.

EPIZODA 2


Georgina: Jesi li poludela?! Kako misliš da i one pobegnu sa tobom?!
Diabla: Pa bolje da i one krenu samnom nego da nas prijave. Georgina, za razliku od tebe ja nemam šta da izgubim čak ni ako me prijave. I onako sam osudjena na doživotnu robiju, gore od toga ne može.
Georgina: U pravu si. Krenite sa Diablom ako želite.

Nakon kratkog razmišljanja Leonela je rekla:

Leonela: Ja sam za.
Huana: Ja mislim da sam stara za bekstvo. Idite vi, ja ću da ostanem.
Leonela:cHuana ovo nam je jedinstvena prilika da pobegnemo. Zar bi volela da dočekaš smrti u ovoj rupi?! Razmisli!
Huana: Možda si u pravu.

Leonela se okrenula ka Anheles i rekla:

Leonela: A ti? Ideš sa nama?
Anheles: Ja ne bih. Šta ako nas uhvate?
Diabla: Neće nas uhvatiti! Ovaj plan smo osmišljavale dugo vremena. Sve će ispasti onako kako treba.
Anheles: Ok. Idem i ja sa vama.

Umešala se Georgina koja je rekla:

Georgina: Hajde požurite! Može neko da naidje!

Jedna po jedna su se spuštale kroz kanalizacioni otvor.

Leonela: Jao kako smrdi.
Anheles: Užas.


Edmundo je bio u dnevnoj sobi svoje porodične kuće. Radio je nešto na laptopu. Došla je njegova ćerka Sofija.

Edmundo: Zdravo kćeri.
Sofija: Zdravo.
Edmundo: Šta ti je? Deluješ tužno.
Sofija: Raskinula sam sa Markosem.
Edmundo: Zbog čega?
Sofija: Zbog toga što je pričao rućne stvari o tebi. On je ubedjen da si ti sa Aurom zbog njenog novca.
Edmundo: Pokušaj da ga shvatiš. Samo je zabrinut za svoju majku. Zaista postoje muškarci koji bi na mom mestu iskoristili Aurinu ranjivost nakon smrti muža kako bi se dokopali njenog bogastva. Ali ti znaš da ja nisam takav. Nemam čak ni potrebu za tim. Svojim radom stekao sam i više nego što nam je potrebno.


Markos je bio u svojim kolima. Vozio je i razmišljao o Sofiji.

Markos: Ma baš me briga i za nju.

Greškom je skrenuo u jednu mračnu ulicu. Baš kada je krenuo da se okrene ugledao je Karinu na uglu. Kada je primetila da je gleda prišla je njegovom automobilu. Nakon što je pokucala na prozor, on je spustio staklo.

Karina: Malo, hoćeš da se malo zabavimo večeras?

Nakon kraćeg razmišljanja on je rekao:

Markos: Hajde! Upadaj!


Leonela, Huana, Anheles i Diabla su se provlačile kroz kanalizacione cevi.

Huana: Ne mogu više… Gušim se… Potreban mi je svež vazduh.
Leonela: Izdrži još malo, sigurna sam da je izlaz blizu.

U tom trenutku Anheles je zaglavila nogu u nekoj rupi.

Anheles: Aaaa! Boli me!
Diabla: Šta se sada desilo?!.
Leonela: Anheles je zaglavila nogu.
Anheles: Ne mogu da je izvučem.
Diabla: E pa onda ostani ovde! Nemamo vremena da se bavimo glupostima. Moramo da izadjemo napolje pre nego što provale da nas nema.
Leonela: Jesi li normalna? Ne možemo da je ostavimo ovde!

Anheles je iščupala nogu ali je usput raskrvarila.

Anheles: Užasno me boli i peče!
Diabla: Ja nastavljam dalje a vi radite šta hoćete!


Nakon divljeg vodjenja ljubavi, Karina i Markos su ležali u krevetu.

Markos: Bilo je savršeno, ovo je najbolji seks u mom životu.
Karina: Drago mi je da ti se svidelo, ni ti nisi bio loš. Mada vidi se da si klinac i da treba još dosta toga da učiš.
Markos: Do sada se ni jedna nije žalila.
Karina: Pa mora da si bio za nezrelim klinkama koje ni ne znaju šta je dobar seks.

Karina je pogledala na sat i rekla:

Korina: Vreme je isteklo. Daj mi lovu pa da podjem.

Markos je izvadio iz novčanika pare i dao joj i više nego što je tražila.

Markos: Nadam se da ćemo se videti ponovo.
Karina: Svako veče sam na istom mestu.
Markos: Zar ne misliš da je mnogo lakše da mi daš svoj telefon?
Karina: Ok. Samo nemoj da me smaraš bez potrebe. Zovi me samo kad želiš da se vidimo.


Huana, Leonela, Anheles i Diabla su konačno izašle iz kanalizacije. Diabla je počela da skače.

Diabla: Na slobodi smo! Slobodne smo!
Leonela: Da, slobodne smo!

Od prevelike sreće, krneula je nesvesno da zagrli Diablu. Ali se ipak zaustavila.

Diabla: E pa nadam se da vam neću nedostajati jer ovo je poslednji put da se vidimo. Zbogom, zbogom zauvek!
Leonela: Budi sigurna da nam nećeš nedostajati. Šta više, presrećna sam što te nikada više neću videti.

Diabla je otišla.

Anheles: I šta ćemo da radimo sada kada smo na slobodi? Vidi samo kako smo prljave. Sigurno će krenuti da nas traže čim primete da nas nema. Moramo negde da se sakrijemo.
Huana: Devojke, odaću vam jednu tajnu. Na samrti Hosefa mi je dala adresu i mapu svog dvorišta.
Leonela: Zbog čega?
Hosefa: Zato što je tamo zakopala svoje bogastvo. Rekla mi je da ga iskopam i uzmem ako se jednog dana nadjem na slobodi. Mislim da taj novac može dosta da nam pomogne.
Anheles: Šta onda čekamo?!
Huana: Kako nisam znala da ćemo večeras da pobegnemo, taj papir mi je ostao u ćeliji.

Leonela i Anheles su bile vidno razočarane njenom izjavom.

Huana: Sećam se adrese. A mislim da se sećam i skice.

Meedjutim njihovo radovanje nije trajalo dugo. Prekinula ga je Anheles koja je rekla:

Anheles: A kako ćemo da stignemo do tamo?

Leonela je pokazala u pravcu kamiondžije koji je zaustavio kamion pored puta i krenuo u žbun da urinira.

Leonela: Ja ću nam srediti prevoz.
Anheles: Samo budi brza! Moramo što pre da bežimo odavde!


Nekih sat vremena kasnije Huana, Leonela i Anheles su stigle u Hosefino dvorište. Dvorište je bilo veoma zapušteno, kao da godinama niko nije ušao u isto. Na sredini su se nalazili ostaci kuću koja je spaljena, dok se iza nalazila manja kuća koja je bila u fazi rušenja.

Huana: U podrumu one kuće trebalo bi da se nalazi novac.

Nekoliko minuta kasnije sve četiri su se nalazile iznad kovčega punog novca.

Leonela: Ne znam da li ste svesne da smo bogate. I to jako bogate.


NEKOLIKO DANA KASNIJE

Huana, Leonela i Anheles su bile u nekoj staroj kući.

Leonela: Ne možemo još dugo da ostanemo ovde, ne smemo dugo da se zadržavamo na jednom mestu jer će nas policija pronaći.
Anheles: A i opasno je da ovoliko novac držimo ovde. Ovaj kraj je veoma opasan i lako može neko da nas pokrade.
Huana: Gde da idemo kada nemamo ni jedan jedini papir?


Enriketa i Georgina su bile u kancelraiji.

Enriketa: Iz ovog zatvora poslednjih ne znam ni ja koliko godina niko nije pobegao, a sada je za nedelju dana pobeglo 5 zatvorenica.
Georgina: Sigurno su imale nekog doušnika, nekog ko im je pomogao.
Enriketa: U to sam sigurna. Ali ko bi mogla biti ta osoba?! Ko?!


Za to vreme Fernando i Norma su doručkovali.

Norma: Estebane! Požuri! Zakasnićeš na fakultet!
Esteban: Evo idem!

Fernando je uzdahnuo i rekao:

Fernando: Bog nas je pogledao kada nam je poslao Estebana. On je na neki način uspeo da popuni prazninu koju su ostavili smrt našeg sina i Anhelesin odlazak u zatvor.
Norma: Ne lupaj gluposti! On nikada neće moći da zameni našeg sina! Nikada!

U tom trenutku je došao Esteban koji je rekao:

Esteban: Ja ni ne pokušavam da zauzmem mesto vašeg sina. Ali sam vam jako zahvalan što ste me nakon smrti mojih roditelja primili da živim kod vas.
Fernando: Nema na čemu da nam se zahvaljuješ. Ti si sin mog kuma i nisam mogao da te ostavim na ulici.


Markos i Roberto su bili ispred fakulteta.

Roberto: Daj bre više. Prestani da smaraš o toj kurvi.
Markos: Da si je video kako izgleda sve bi ti bilo jasno. A tek kakva je u krevetu.
Roberto: Verujem da je dobra, sigurno je uložila godine rada i truda u svoje usavršavanje.
Markos: I dalje ne mogu da veurjem da sam izgubio mobilni telefon i njen broj sa njim. Tražio sam je sinoć opet na istom mestu ali je nije bilo.
Roberto: Verovatno je neki debeli matorac pokupio pre tebe.


Leonela koja je na sebi imala široku duks i kapuljaču se vraćala iz prodavnice. Nosila je pune kese hrane. Nervozno se okretala i gledala da li je neko prati. U trenutku nepažnje sudarila se sa Korinom.

Leonela: Gledaj kuda… Korina?!
Karina: Leonela?! Otkud ti ovde? Zar nisi u zatvoru?
Leonela: Huana, Anheles, Diabla i ja smo pobegle.
Karina: Zaista?! Pa to je divna vest. Gde živite?
Leonela: Živimo u jednoj napušetenoj kući. Hajde samnom tamo pa ću ti sve objasniti.


Norma je sedela na svom radnom mestu. Došla je Berta.

Norma: Dobar dan gospodjo Berta.

Berta se nije udostojila ni da joj uzvrati pozdrav.

Berta: Je li moj suprug tu?
Norma: Trenutno nije. Otišao je da obidje neko gradilište ali bi trebalo da se vrati uskoro.
Berta: Sačekaću ga u njegovoj kancelariji.

Kada je otišla Norma je rekla:

Norma: Jedna njena cipela košta više nego cela moja dnevna soba.

Berta je bila u kancelariji. Ušao je Edmundo koji je rekao:

Edmundo: Norma mi je rekla da si tu.
Berta: Moram da razgovaram sa Elaisom o nečemu veoma bitnom. Znaš li kada će da dodje?
Edmundo: Čuli smo se malopre. Krenuo je sa gradilišta, trebalo bi da bude tu za nekih pola sata.

Edmundo joj je prišao i šapnuo na ovo:

Edmundo: Mislim da znam kako bi mogli da iskoristimo to vreme.
Berta: Zar ovde? Može neko da udje i...

Edmundo je zaključao vrata i rekao:

Edmundo: Sada nam niko neće smetati.


Lorena i Sofija su bile u kafeteriji fakulteta.

Lorena: Ne znam zbog čega me dovodiš u neprijatno situaciju.
Sofija: Samo mi reci da li ti se čini da Markos pati zamnom?
Lorena: Ako hoćeš iskreno, mislim da ne. Nije te ni jednom ni spomenuo.

U tom trenutku je došla njihova prijateljica Alina koja je rekla:

Alina: Devojke, izvinite što kasnim ali snimala sam live na instagramu.
Lorena: Do kada misliš da se baviš tim glupostima?
Alina: To nisu gluposti! Moja zajednica sve više raste. Trenutno me imam preko 20000 followera. Može se reći da već polako postajem influenserka. Počela sam da dobijam razne ponude za sponzorstva i saradnje.
Lorena: Za mene je to gubljenje vremena. Bolje se posveti više učenju nego slikanju krpica.
Alina: Jednu mama mi je dovoljna. Nemoj i ti da me smaraš sa tom pričom. Nego, Sofija kako si mi ti? Jesi li konačno prebolela raskid?
Sofija: Trudim se. Izgleda da je Markosu to pošlo mnogo brže za rukom.
Alina: Ne razumem kako je Markos mogao da kaže tako ružne stavri za tvog tatu. On je jedan divan gospodin.
Lorena: Videla bih da li bi tako pričala da je smuvao tvoju mamu a ne moju.
Sofija: Lorena mislim da je bolje da prekinemo razgovor o mom tati jer ćemo se u suprotnom posvadjati.
Lorena: U pravu si. Dovoljno je što sam te izgubila kao snajku, ne bih da te izgubim i kao drugaricu.


Huana, Leonela, Korina i Anheles su razgovarale. Korina je bila šokirana nakon što su joj ispričalle šta se sve desilo.

Karina: Ne mogu da verujem. Znači Hosefa vam je ostavila svo svoje bogastvo?
Leonela: Da, pstavila nam je mnogo novca. A kad kažem mnogo mislim baš mnogo.
Anheles: Šta nam vredi to bogatstvo kada smo begunci od pravde i kada ćemo ceo život morati da se krijemo?
Karina: Grešiš Anheles. Sa parama se sve može pa čak i da se kupi novi život.
Huana: Šta hoćeš time da kažeš?
Karina: Pre nego što su me smestili u zatvor poznavala sam jednog odličnog falcifikatora dokumenata. Jeste da je dosta skup ali...
Leonela: Pare nisu problem. Imamo pare.


NEKOLIKO SATI KASNIJE

Pao je mrak. Leonela, Huana i Anheles su bile kod kuće. Nestrpljivo su čekale Korinu da dodje.

Anheles: Zbog čega je još uvek nema?
Huana: Baš se dugo zadržala.

U tom trenutku je došla Karina.

Leonela: Konačno si stigla. Već smo se bile zabrinule. Jesi li nam sredila dokumenta?
Karina: Naravno. Moj stari prijatelj Pier me nije izdao.

Otvorila je torbu i izvadila 4 kompleta ličnih dokumenata.

Karina: Pripremite se jer sada ću da vam saopštim vaša nova imena. Leonela od danas se zoveš Adela Madrigal. Huana, tvoje novo ime je Miriam Santibanjez. Anheles, od danas si Renata Sepulveda.
Leonela: A kako se ti zoveš?
Korina: Ja sam Debora Falkon.

Na kraju je iz torbe izvadila flašu šampanjca.

Karina: Kako od danas započinjemo nove živote, sa novim imenima, mislim da to zaslužuje zdravicu. Naravno, kupila sam najskuplji šampanjac. Od sada samo skupo i kvalitetno dolazi u obzir.

Nasmejale su se. Huana je otišla u kuhinju po čaše.


MESEC DANA KASNIJE

Za ovih mesec dana se svašta izdešavalo sa našim junakinjama. Policija je uzalud tragala za njima ali nije uspela da ih pronadje. Njih četiri su odlučile da zajedno započnu novi život. Za početak su kupile ogromnu kuću u kojoj sada žive. Zatim su promenile svoj imidž do te mere da su gotovo neprepoznatljive. A onda su sa novim izgledom i novim imenima odlučile da započnu svoju osvetu.


Esteban je bio u teretani, trčao je na traci. U jednom trenutku došla je Renata (Anheles). Čim je ugledao zaustavio se i sišao sa trake da se pozdravi sa njom.

Esteban: Mislio sam da danas nećeš doći. Nisi bila ni juče.
Renata: Ti to brojiš dane kada dolazim a kada ne? Da li si to postao moj lični trener a da nisam upućena u to?

Oboje su se nasmejali.

Esteban: Nisam još uvek. Ali mogao bih ako želiš.


Pablo, Roberto i Markos su bili u teretani.

Markos: Sinoć sam ponovo išao da je tražim.
Pablo: Daj prestani više da smaraš sa tom prostitutkom. Ok, naleteo si na dobru ribu, pojebao si je i to je to.
Roberto: Slažem se sa Pablom. Toliko je žena na ovom svetu. A ti opsednut jednom i to kurvom.


Berta je izlazila kolima iz dvorišta svoje kuće. Pred njom se odjednom stvorila Leonela. Berta je jedva uspela da zakoči. Kada je ugledala ženu ispred sebe zaledila se od šoka.

Berta: Ti?!
Leonela: Da, ja sam. Sestrice, ne raduješ se što me vidiš posle toliko vremena?
Berta: Ali… Zar ti nisi u zatvoru?
Leonela: Bila sam ali kao što vidiš više nisam.
Berta: Ali ti bi trebalo da budeš još 10 godina u zatvoru. Sigurno si pobegla!
Leonela: Da, pobegla sam. I nemoj ni da pokušavaš da mi pretiš da ćeš me prijaviti jer ako to učiniš svi će saznati za tvoju prošlost. Raspitala sam se malo o tebi, godinama unazad gajiš imidž ugledne dame. A ti si sve samo to nisi.
Berta: U redu, neću te prijaviti. Samo ne želim da mi prilaziš.
Leonela: Jako mi je žao ali ne mogu ispuniti tvoju želju. Jesi li zaboravila da polovina svega što imaš pripada meni. Došla sam da povratim ono što si mi putem prevare otela.
Berta: Kako se usudjuješ da mi pretiš nakon onoga što si mi uradila?! Ubila si moju majku!
Leonela: Da, ubila sam je. I opet bih to uradila. Zar su zaboravila šta ste ti i tvoja majka pre toga učinile meni?! Čime sam zaslužila da mi to uradite onakvu gadost?! Time što sam te prihvatila od prvog dana kada se otkrilo da moj otac ima drugu porodicu, odnosno tvoju majku i tebe. Svadjala sam se sa rodjenom majkom zbog toga što sam te prihvatila kao sestru.
Berta: Molim te prestani da patetišeš. Sve što je nekada bilo tvoje sada je moje. Zar si u zatvoru izgubila pamćenje pa se ne sećaš da si mi prodala tvoj deo nasledstva?
Leonela: Ne, niti sam izgubila pamćenje niti zdrav razum. Znam da ste Edmundo i ti putem ko zna kakavih prevara uspeli da mi otmete moje nasledstvo i u papirima to predstavite kao da sam vam ja sve prodala. Ali neću se smiriti dok ne dokažem da ste zapravo obični lopovi! Sestrice, uskoro ćemo se sresti ponovo.

Leonela je sela u svoj auto i otišla. Berta je ubrzano disala. I dalje nije mogla da veruje šta se dešava.


Mia se igrala u parku, lopta joj je izletela na ulicu. Debora (Karina) je uhvatila loptu i dala joj je.

Debora: Izvoli lepotice.
Mia: Hvala.
Debora: Kako se zoveš ako smem da znam?
Mia: Mia.
Debora: Imaš prelepo ime.

U tom trenutku došao je Gonsalo, otac Mie, koji je u rukama nosio dva sladoleda.

Gonsalo: Malena, šta se desilo?
Mia: Lopta mi je izletela na ulicu ali mi je ova teta dohvatila.
Gonsalo: Hvala vam puno.
Debora: Nema na čemu.
Gonsalo: Inače ja sam Gonsalo.
Debora: Debora. Moje ime je Debora Falkon.
Gonsalo: Hvala vam još jednom.

Pogledao je u dva sladoleda koja je držao u ruci.

Gonsalo: Da sam znao da će moja ćerka steći novu prijateljicu dok sam kupovao sladoled, kupio bih tri. Ako želite mogu da odem da vam kupim u znak zahvalnosti.
Debora: Nema potrebe. Žurim. Do vidjenja.

Nakon što se malo udaljila, Korina se zaustavila i pogledala u pravcu Gonsala i Mie.

Karina: Znači ti si sin prokletog Alfreda. Preko tebe i tvoje ćerke ću mu se osvetiti za sve što mi je uradio.


Za to vreme Karinina majka Silvana i očuh Alfredo su ručali.

Alfredo: Šta ti je? Danas si nešto ćutljiva?
Silvana: Prevrtala sam neke stvari na tavanu i naletela sam na neke koje su pripadale Karini. Prošlo je skoro 20 godina kako je otišla od kuće. Tada je bila dete, imala je samo 15 godina.
Silvana: Draga, zbog čega sada razmišljaš o njoj? Tvoja ćerka nije vredna čak ni toga da je se setiš. Zar si zaboravila šta je sve radila da bi nas razdvojila?
Silvana: U pravu si. I ako mi je teško da priznam moja ćerka nije dobra osoba.

U tom trenutku su došli Gonsalo i Mia.

Mia: Bako, bako… Stigla sam!
Silvana: Kako si se provela u parku?
Mia: Super. Upoznala sam jednu veoma lepu tetu, koja se izgleda svidela i tati..
Gonsalo: „Mia, kakve to gluposti pričaš?!
Mia: Ne pričam ja gluposti. Videla sam kako si je gledao.


Esteban je bio u svojoj sobi. Setio se susreta sa Anheles.

Esteban: Zaista je prelepa.

U tom trenutku je ušao Fernando:

Fernando: Ti si?! Još ivek nisi otišao na posao?
Esteban: Nisam. Evo sada ću da krenem.
Fernando: Hoče ja da te odbacim? Baš sam krenuo da taksiram.
Esteban: Može.


Anheles je bila u svojoj sobi. Stajala je ispred ogledala i dugo posmatrala samu sebe.

Anheles: Estebane, budi siguran da ćeš uskoro poludeti zamnom. Ni ne sanjaš šta te čeka zbog onoga što si mi uradio. A moji dragi roditelji će se tako iznenaditi kada vide da je njihov novi sinčić poludeo za njihovom ćerkom koju toliko mrze.


Aura i Edmundo su bili u jednom od hotela koji je u njenom vlasništvu a koji je pre nešto više od godinu dana iznajmila njemu na nekoliko godina korišćenja. Radilo se o jednom od njenih najstarijih hotela koji je bio pomalo zapušten. Edmundo ga je renovirao i otvorio kazinu u sklopu istog. Za samo godinu dana njegov posao je procvetao.

Edmundo: Draga, mislim da bi trebalo da u još nekom od svojih hotela otvoriš kazino. Zarada je višestruko veća. Ne kažu uzalud da kuća nikada nije na gubitku.
Aura: Mislim da ću ozbiljno razmotriti tu opciju. Tako nešto bilo pun pogodak u hotelu koji imam u Kakunu.

U tom trenutku je došao Esteban. Kako je od malena bio zaludjen kompijuterima i programiranjem, upisao je i fakultet iz te oblasti. Medjutim, kako bi lakše otplaćivao svoje studije jer ne potiče iz imućne porodice kao njegovi prijatelji, Esteban se preko svog prijatelja Markosa zaposlio u hotelu njegove majke, odnosno sada Edmundovom. Radio je u sektoru video nadzora.

Esteban: Dobar dan gospodine Edmundo. Gospodja Aura.
Aura: Dobar dan.
Esteban: Izvinite što malo kasnim. Ali ogromna gužva je bila u saobraćaju.
Edmundo: Nema problema. Ali potrudi se da se to ne ponavlja često. Hajde, idi na posao.

Nakon što je Esteban otišao Aura je rekla:

Aura: Ponekad se zapitam da li činimo pravu stvar što našoj deci dajemo sve i ispunjavamo im sve hirove. Pravimo od njih razmažene i pomalo lenje osobe. Vidi Estebana, studira i radi istovremeno. I uspeva da ima dobre ocene i da daje sve ispite u roku.
Edmundo: ja ne mogu da se žallim na Sofiju. Ona je zaista dobar student.
Aura: Ni ja na Lorenu. Ali Markos malo zabušava.

Pao je mrak. Roksana, Bruno, Elena, Roberto i Alina su večerali. U ovoj sceni saznajemo da su Roberto i Alina zapravo brat i sestra, kao i da žive sa svojim roditeljima Brunom i Elenom, kao i sa bakom Roksanom.

Bruno: Roberto, koliko si ispita dao u prethodnom semestru?
Roberto: Sve.

Roberto i Alina su se samo pogledali. Ona je znala da njen brat laže.

Bruno: Svarno ne mogu da verujem! Gledaš me u oči i lažeš!
Elena: Dragi, šta se dešava?
Bruno: Roberto nije položio ni jedan ispit.
Roberto: Alina, sigurno si mu ti rekla! Zbog čega si me ocinkarila? Da ti nije dao lovu da kuppiš još par hiljada fejk folovera?!
Alina: Ne, nisam mu ja rekla. I ja nemam fejk folovere. Godinama gradim svoju instgram zajendicu i...
Bruno: Prekini Alina! U ovom trenutku su te tvoje glupsoti poslednja stavr koja me interesuje! Sa tobom ću kasnije ozbiljno porazgovarati o tome što si prikrivala svog neodgovornog brata!
Elena: Nije trebalo to da uradiš! Ako si znala da tvom bratu ne ide na fakultetu trebalo je da nam kažeš.
Bruno: Naravno da mu ne ide dobro kada ne uzima knjigu u ruke. Samo izlazi i provodi se sa svojim prijateljima.
Roksana: Kada sam ja govorila da ste previše raspustili decu niste me slušali. Ovo su posledice vašeg savremenog vaspitanja. U moje vreme znao se neki red.


Huana, Leonela, Karina i Anheles su večerale. Razgovarale su o današnjim dešavanjima.

Leonela: Ne možete ni da zamislite kako se moja sestra iznenadila kada me je videla.
Anheles: Ja sam već započela svoj plan. Danas sam krenula sa zavodjenjem Estebana.
Karina: Ja sam danas upoznala sina i unuku čoveka koji je jedan od odgovoran za moju nesreću.
Huana: Ja sutra započinjem svoju osvetu. Sutra ću zadati Roksani žestok udarac.


Svanulo je. Bruno je izlazio iz dvorišta svoje kuće. Iza drveta koje se nalazilo prekoputa su se nalazili Huana i neki čovek. Huana mu je pokazala u Brunovom pravcu i rekla:

Huana: To je čovek koga treba da ubiješ!


NASTAVIĆE SE...

Ni sam ne znam kad sam ovo prvi put objavljivao. Bilo je to još na svet forumu, dal tamo neke 2009-2010.

Tako otprilike.

Misliš Eliseo? On je Bertin muž a ona je Leonelina polusestra. A Edmundo je njegov poslovni partner i prijatelj i ujedno Aurin verenik. A Aura je udovica čiveka za čije ubistvo je ubijena Karina. ALi kapiram tvoju zbunjenost. I ja kad sam ponovo rkenuo da radim na ovoj priči bio sam u fazonu aman koliko ih je. ALi su zapravo svi povezani medjusobno.

Da, mislila sam na njega. Imam ja tako običaj da "prekrstim" likove.  U prvoj epizodi sam ih pohvatala, već u drugoj sam bila na mukama i morala sam više puta da se vraćam.

On je Bertin muž a ona je Leonelina polusestra

Ovo sam shvatila tek u drugoj epizodi.

Imam u planu da napravim i novu i bolju verzuju ANabe Dorantes. Ona je bila i ostala jedna od meni mojih omiljenih. Samo što kada sam je nedavno pročitao i ono je bilo tako površno i naivno. Moraću jedno da sednem i preradim i zakomplikujem. Tek bi onda bila sjajna.

Sjećam se nje. Samo je nemoj opet ubiti.


Dakle, druga epizoda.

Marcos je ipak bio u pravu da Edmundo nije nevinašce i da je sa Aurom iz koristi. A vjerujem da se tu još nešto krije.

On je jedan divan gospodin.

Jeste, jeste, kako da ne.

Esteban je bio u teretani, trčao je na traci. U jednom trenutku došla je Renata (Anheles).

Nije je prepoznao? Ili se nisu znali? Pretpostavljam da se ne sveti njemu nego preko njega, ako se nisu od ranije poznavali.

Zar su zaboravila šta ste ti i tvoja majka pre toga učinile meni?!

E ovo me zanima. Ne misli na lažiranje papira oko naslijedstva nego na još nešto?

Karina: Znači ti si sin prokletog Alfreda. Preko tebe i tvoje ćerke ću mu se osvetiti za sve što mi je uradio.

Nije valjda da će se svetiti preko malog djeteta?

Prevrtala sam neke stvari na tavanu i naletela sam na neke koje su pripadale Karini. Prošlo je skoro 20 godina kako je otišla od kuće. Tada je bila dete, imala je samo 15 godina

Da li ovo znači da Silvana ne zna da joj ćerka bila i pobjegla iz zatvora? Pretpostavljam da bi policija prvo obišla porodica bjegunaca. Dakle, Karina je optužena za ubistvo Aurinog muža, a sveti se očuhu.

Sutra ću zadati Roksani žestok udarac.

Žestok zaista, najgori mogući.  O Juani smo najmanje saznali, očekujem da će biti više o njoj u sledećoj epizodi.

P.S. Kad se budu pominjala njihova lažna imena, molim te da i dalje u zagradi stavljaš prava.

Da, mislila sam na njega. Imam ja tako običaj da "prekrstim" likove. Post a reply 3665418065 U prvoj epizodi sam ih pohvatala, već u drugoj sam bila na mukama i morala sam više puta da se vraćam.

Što ih ti prekristiš, nego i ja imam običćaj dok pišem. Primetio sam da često koristim ist aimena u svojim wn.

Sjećam se nje. Very Happy Very Happy Very Happy Samo je nemoj opet ubiti.

Pa mislim da je upravo to bila draž te priče. To niko nije očekivao. Sećam se komentara tada. Znam da je epizodu-dve pre te gde sam je ubio ona valjda pokušala da izvrši samoubistvo, dal je htela da skoči sa mosta. Tako s ezavrpila ta epizoda. I sećam se svi su komentarisali ma nema šanse, ona je glavni lik... A ja bio u fazonu, ok neće sada ali za dve epizode stvarno će biti mrtva.

Marcos je ipak bio u pravu da Edmundo nije nevinašce i da je sa Aurom iz koristi. A vjerujem da se tu još nešto krije.

Uhhh biće svašta sa njim. U ovoj novoj verziji je i Esteban povezan sa njim.

Nije je prepoznao? Ili se nisu znali? Pretpostavljam da se ne sveti njemu nego preko njega, ako se nisu od ranije poznavali.

Biće objašnjeno zašto je nije prepoznao.

Žestok zaista, najgori mogući. O Juani smo najmanje saznali, očekujem da će biti više o njoj u sledećoj epizodi.

Pa Huana je nekako najmanje zastupljena od sve četiri. To sam skapiroa sad kad sam radio ovu novu verziju. I nisam baš video neki način da je mnogo više aktiviram. Njena priča je ostala najsličnija prvobitnoj.

E ovo me zanima. Post a reply 2315767614 Ne misli na lažiranje papira oko naslijedstva nego na još nešto?

Ima tu naravno još nešto.

EPIZODA 3


Bruno se parkirao na parkingu firme u kojoj je radio. Krenuo je ka ulazu. Dok je prelazio ulicu auto kojije vozio čovek koga je angažovala Huana išao je pravo na njega. Od siline udarca Brunovo telo je odletelo nekoliko metara. Plaćeni ubica je dao gas i pobegao sa mesta nesreće.


Roberto i Pablo su došli na fakultet.

Roberto: Ne možeš ni da zamisliš kakvu je frku digao moj ćale sinoć. Ne znam kako ali saznao je da nisam dao ni jedan ispit.
Pablo: I mene moji stalno smaraju za fakultet. Kao da je smak sveta što nisam dao sve ispite. Neće fakultet nigde da pobegne a život je samo jedan i treba maksimalno uživati u njemu. Odoh do wc-a dok ne počne čas.

Nakon što je Pablo otišao, Roberto je ugledao jednu od profesorki. Reč je o profesorki Hulijeti Monkada, ženi od nekih 60 godina koja je imala očigledan višak kilograma. Prišao joj je i rekao:

Roberto: Profesorka, da li bi mogao da porazgovaram sa vama?
Hulijeta: O čemu.
Roberto: Znate, nisam položio prethodni test. I sada nemam pravo da izadjem na drugi. Pa me zanima da li biste mogli da mi izadjete u susret da ponovo polažem ptvi test.
Hulijeta: A zbog čega bih to uradila? Po čemu biste vi imali takvu privilegiju u odnos na druge studente?
Roberto: Moram da položim sve ispite iz ovog semestra. Otac mi je zapretio da će mi oduzeti sve kartice u suprotnom. Spreman sam da učinim kako biste mi dali još jendu šansu da radim taj test. A za drugi obećavam da ću naučiti.
Hulijeta: Učinili biste sve što tražim od vas? Baš sve?
Roberto: Da, šta god želite.
Hulijeta: U redu. Zapiši jednu adresu. Dodji tamo večeras i porazgvaraćemo o svemu.

Roberto se na trenutak zbunio ali ja zatim ipak ukucao u telefon adresu koju mu je izdiktirala porfesorka.


Diabla i Georgina su bile u stanu u kom trenutno živi Diabla.

Georgina: Došla sam po ono što si obećla da ćeš mi dati ako te izvučem iz zatvora.

Diabla je počela da se smeje.

Diabla: Nemoj mi reći da si poverovala u to da ću podeliti moje pare sa tobom? Zaista si mislila da ću ti dati polovinu novca zbog koga sam završila u zatvoru? Ja sam opljačkala tu banku, ne ti! Zbog čega bi delila svoj novac sa tobom!
Georgina: Nemoj da se šališ samnom! Ako mi ne daš pare kunem ti se da ću reći policiji gde se kriješ!
Diabla: Nažalost nećeš imati vremena da odeš do policije jer ovo su poslednji trenutci tvog bednog života.

Georgina je pogledala u čašu iz koje je popila vino i rekla:

Georgina: Šta si mi sipala u piće?! Odgovori mi prokletnice!

Zatim se uhvatila za stomak jer je osetila oštar bol.

Diabla: Sipala sam ti jedan mali sastojak koji će ti pomoći da odeš u bolji život.
Georgina: Ali ja sam tvoja sestra i...

Diabla je prekinula i besno rekla:

Diabla: Polusestra! Polusestra, zbog koje je naš otac ostavio moju majku i mene. I koja sad hoće uzme pola para zbog kojih sam završila u zatvoru.

U tom trenutku Georgina je pala na pod. Krenula joj je pena na usta i nekoliko trenutaka kasnije je izdahnula.


Roksana, Elena i Alina su ručali. Alina nije ispuštala telefon iz ruku.

Elena: Alina, možeš li da ostaviš taj telefon barem dok ručamo.
Alina: Ne mogu. Moram da odgovorim na komentare svojih pratilaca.
Roksana: Svi ti moderni aparati su uništili današnje generacije.

U tom trenutku je zazvonio Elenin telefon. Javila se.

Elena: Molim?! Jeste li sigurni u to što mi govorite?! Odmah dolazim!

Roksana i Alina su shvatile da se nešto ozbiljno desilo.

Alina: Mama, šta je bilo? Zbog čega plačeš?
Elena: Ne znam kako da vam ovo saopštim.
Roksana: Nešto se desilo mom sinu?! Jel to u pitanju! Progovori!
Elena: Zvali su me iz policije da bi me obavestili da je Bruno mrtav.

Roksana je počela da kuka na sav glas. Alina je počela neutešno da plače. Elena je zagrila svoju ćerku i pokušala da je smiri.

Alina: Šta mu se desilo?
Elena: Ne znam... Ako sam dobro razumela udario ga je auto dok je prelazio ulicu.

U tom trenutku je došao Roberto koji je rekao:

Roberto: šta se dešava? Zbog čega plačete?
Alina: Tata je mrtav.

Roberto je ostao u šoku. Nije znao šta da kaže.


Huana je bila u svojoj sobi, ušla je Leonela.

Leonela: Ceo dan nisi izašla iz sobe. Šta ti je?
Huana: Danas sam unajmila plaćenog ubicu da ubije Roksaninog sina. Upravo mi je javio da je izvršio naredjenje.
Leonela: Pa zar nije to ono što si želela?
Huana: Mislila sam da ću se osećati bolje kada Roksana oseti isti bol koji sam ja osetila. Ali naprotiv, osećam se užasno. Osećam se gore nego kada sam počinila ubistvo zbog koga sam završila u zatvoru. Tada sam ubila sa razlogom, a sada iz osvete. Bruno mi ništa nije skrivio. On nije bio odgovoran za postupke svoje majke. Ostavila sam jednu ženu bez muža, decu bez oca. Kako li se ono osećaju u ovim trenutcima?

Leonela nije znala šta da joj kaže. Samo je zagrlila. Huana je neutešno plakala.

Leonela: Je li Roksana razmišljala o tebi kada si završila u zatvoru?
Huana: Pa nije, ali…
Leonela: E pa ne treba ni ti da razmišljaš o njoj. Dogovorile smo se da ćemo se osvetiti onima koji su nas povredili i to ćemo i uraditi.


MESEC DANA KASNIJE

Roksana i Elena su bile u dnevnoj sobi.

Roksana: Ja još uvek ne mogu da verujem da je moj sin mrtav. I da prokleta policija još uvek nije uhvatila odgovornog za njegovu smrt.
Elena: Rekli su mi da će biti jako teško, gotovo nemoguće pronaći krivca. Auto koji ga je udario nije imao tablice a kamere nisu uspele da zabeleže ko se nalazio za volanom.
Roksana: Nikada se neću opraviti od ovog udarca. Nema gore stavri neko da majka nadživi svoje dete.
Elena: Sve nas je ovo pogodilo. Nekako sam uspela da ubedim decu da se danas vrate na fakultet. I ako ta fraza zvuči otrcano, život mora da se nastavi.


Alina, Sofija i Lorena su u kafeteriji fakulteta.

Sofija: Znaš da smo tu za tebe za šta god da ti zatreba.
Alina: Znam. I hvala vam puno na tome. Hvala što se bile uz mene.
Lorena: Nas dve najbolje znamo kako se osećaš. Ja nemam tatu a Sofi nema mamu. I nećemo da te lažemo da će bol proći. Neće, samo ćeš vremenom naučiti da živiš sa tim.
Alina: Nemam volju ni za čim. Ne ulazim čak ni na instagram, to vam dovoljno govori o svemu.
Sofija: Nisam verovala da ću ovo ikada reći ali mislim da bi trebalo da se vratiš na društvene mreže. To će ti pomoći da skreneš misli sa svega što se desilo.

U tom trenutku je Loreni stigla poruka na WhatsApp.

Sofija: A ko to tebi poslednjih dana neprestano piše.
Lorena: Niko bitan.

Nakon što je ovo izgovorila okrenula je telefon tako da je ekran bio ka stolu. Šta li je to Lorena krila od svojih prijateljica?


Roberto je išao kroz hodnik fakulteta, prišla mu je profesorka Hulijeta koja je rekla.

Hulijeta: Roberto, nisi mu odgovorio na poruku.
Roberto: Izvinite, zaboravio sam.
Hulijeta: Večeras te očekujem kod mene.
Roberto: Već imam neke planove,
Hulijeta: Otkaži ih. Ne znam da li si zaboravio da je test kod profesora Mondragona sledeće sedmice. Ako želiš da...
Roberto: U redu. Doći ću.


Tokom ovih mesec dana Debora i Gonsalo su započeli neku vrstu veze. Kako je ona dobro istražila njegov život, počela je da posećuje meste na koja je on gotovo svakodnevno dolazio, kao na primer kafić u kome je svakog dana tokom pauze pio kafu. On je odmah prepoznao „prijateljicu“ svoje ćerke. Prvo su započeli druženje a onda su se upustili u neformalnu vezu. Sada su se nalazili u hotelskoj sobi. Ležali su goli u krevetu nakon što su imali seksualne odnose.

Gonsalo: Tako mi je lepo sa tobom.
Debora: I meni.
Gonsalo: Ne misliš da je vreme da ozvaničimo ovu našu vezu. Voleo bih da počneš da provodiš više vremena sa mnom, sa mojom ćerkom Miom.
Debora: Šta misliš kako bi me ona prihvatila? Jedna stvar je da budem njena prijateljica iz parka koja joj je dohvatila loptu a sasvim druga stvar je da budem devojka njenog tate.
Gonsalo: Mislim da neće biti problema. Mia je jedna pametna i razumna devojčica.
Debora: Nikada te nisam pitala šta se desilo sa njenom mamom?
Gonsalo: Umrla je pre tri godine. Imala je rak.
Debora: Žao mi je.


Aura, Lorena i Markos su večerali. Lorena se dopisivala sa nekim.

Aura: Možeš li da ostaviš taj telefon. Moram da razgovaram sa vama o nečemu veoma važnom.
Markos: O čemu se radi?
Aura: Pre nekoliko dana Edmundo me je zaprosio i ja sam pristala da se udam za njega.

Lorena i Markos su bili u šoku. Od početka se nisu slagali sa Edmundovom i njenom vezom. Medjutim, nekako su živeli sa tim ali nisu se nadali da će njihova veza otići korak dalje.

Lorena: Molim?!
Markos: Ako se udaš za njega zaboravi da imaš sina!

Aura nije znala šta da kaže. Volela je svoju decu najviše na svetu ali nije bila spremna da podlegne pod njihovim ucenama.

Aura: Za početak prestanite da dramite. Ne znam zbog čega vam toliko smeta Edmundo. Zar ne mislite da ja nakon smrti vašeg oca imam pravo da nastavim svoj život?
Markos: Naravno da imaš pravo. Ali sa nekim pravim čovekom.
Lorena: A Edmundo to nije!
Markos: Mama, siguran sam da je Edmundo sa tobom samo zbog tovog novca.
Aura: Zar zaista mislite da ja nemam ni jedan drugi kvalitet da privučem muškarca?
Markos: Ne, naravno da ne mislimo to. Ali Edmundo nije dobar čovek. U prilog našim tvrdjama ide to da je uspeo da te ubedi da mu iznajmiš onaj hotel na nekoliko godina.
Aura: Hotel je bio u očajnom stanju.
Lorena: Ali na savršenoj lokaciji. On ga jeste renovirao ali je povratio jako brzo ulaganja. To je sada trenutno jedan od najposećenijih hotela i kazina u gradu. Da te zaista voli posavetovao bi te da ti uradiš to renoviranje a ne bi te prevario da za malu mesečnu kiriju dodje do takvog prostora.

Aura se na momenat zamislila ali je onda rekla:

Aura: Mislim da preterujete. Problem je u tome što vi vidite samo loše u svemu što Edmundo učini. Neću dozvoliti da me ucenjujete, niste više mali. Udaću se za Edmunda čak i ako si vi protivite tome.


Esteban je bio u sobi za video nadzor. Ušao je Edmundo koji je rekao:

Edmundo: Kako je prošlo sve?
Esteban: Sve je prošlo bez problema, kao i svaki put. Nemate razloga za brigu.
Edmundo: Odlično. Uskoro će ti leći novac na račun.


Huana, Leonela, Karina i Anheles su bile kod kuće.

Karina: Šta mislite da odemo večeras negde da se provedemo?
Huana: Na mene ne računajte. Ja sam stara za te noćne izlaske.
Leonela: Ni ja neću da idem, nešto nisam raspoložena.
Karina: Anheles hoćeš li ti samnom?
Anheles: Hoću. Imam želju da se napijem i dobro provedem.


Hulijeta i Roberto su bili u njenom stanu. Ležali su goli u krevetu. Ona je naslonila glavu na njegove grudi. On je gledao za gadjenjem, rekao je u sebi:

Roberto: Nema mi druge nekog da te krešem dok mi ne središ da položim sve ispite.

Krenuo je da ustane.

Hulijeta: Gde si pošao?
Roberto: Moram da idem. Imam neke obaveze večeras.

Počeo je da se oblači.

Hulijeta: Trebalo je sve da otkažeš. Znao si da dolaziš kod mene.
Roberto: Danas je rodjendan jednom mom prijatelju. Zaista moram da idem.
Hulijeta: U redu. Ali šta misliš o još jednoj rundi pre nego što odeš?

Sa gadjenjem je pogledao a onda rekao:

Roberto: Ok. Ali na brzinu.


Karina i Anheles su bilu u diskoteci. Stajale su za šankom i ispijale koktele.

Anheles: Ovo mi je bilo potrebno. Umesto da se provodim kao sve devojke mojih godina ja sam čamila u zatvoru.
Korina: Mislim da mi trebala malo da prikočiš, već si previše popila.

U tom trenutku su u diskoteku ušli Pablo, Markos i Esteban.

Esteban: Znači keva ti se udaje?
Markos: Ne spominji mi to! Taman sam zaboravio!
Pablo: Nema ni jednog problema koji s ene zabralvja uz alkohol. Ako ti to nije dovoljno imam kod sebe i...
Markos: Znaš da me droga ne zanima! I ti bi trebao da ostaviš to smeće!

U tom trenutku Markos je ugledao Karinu.

Markos: Konačno! Konačno sam te pronašao!
Markos je prišao Karini i uhvatio je za ruku. Ona se okrneula i ne videvši o kome se radi besno rekla:

Karina: Pusti me! Ti?!
Markos: Da, ja sam. Vidim da me se sećaš. Gde si nestala?! Tražio sam te skoro svako veče na starom mestu.
Karina: Više ne radim.

Anheles se umešala u razgovor:

Anheles: Kar... Debora, ko ti je to?
Debora (Karina): Jedan poznanik.
Markos: Markos. Zovem se Markos.
Renata (Anheles): Ja sam Renata. A sada vas ostavljam da razgovarate. Moram do toaleta.

Anheles je otišla.

Markos: Ne mogu da veurjem da sam te konačno pronašao. Izgubio sam telefon i ostao sam bez tvog broja. Znači zoveš se Debora?
Debora (Karina): Da, zovem se Debora.
Markos: Izgledaš potpuno drugačije. Jedva sam te prepoznao.
Debora (Karina): Znap, uplovila sam u vezu sa jednim jako bogtim muškarcem. Zbog toga sam izapla iz posla. Tako da bih te zamolila da me zaboraviš i prestaneš da me uznemiravaš.
Markos: Molim?! Ne možeš to da mi uradiš!
Debora (Karina): Ja zaista ne znam šta si ti umislio. Platio si za moje seksualne usluge, dobio si ih. Nisam ti dužna ništa. Zaolila bih te da me ostaviš na miru.


Pijana Anheles je izlazila iz WC-a, sudarila se sa Estebanom.

Esteban: Izvini, nisam te video.

Kada je ugledao rekao je:

Esteban: Ooo, pa to si ti.
Renata (Anheles): Konačno da se sretnemo van teretane.

Renata (Anheles) se saplela i pala u njegovo naručije.

Renata (Anheles): Izvini, malo sam više popila.
Esteban: Vidim. Ja sam tek stigao. Ako hoćeš možemo da nastavimo zajedno da pijemo?
Renata (Anheles): Mislim da bi mogli da radimo nešto mnogo zanimljivije.

Ugurala ga je u jendu od kabina i poljubila ga je. Zatim je počela da ga svlači. On se na trenutak zbunio ali joj je zatim odgovorio na isti način.

Esteban: Jesi li sigurna da želiš da uradimo ovo?
Renata (Anheles): Da.


Berta je izlazila iz hotela u kome je imala susret sa Edmundom. Dok je prelazila ulicu udario je jedan automobi, tačnije taksi. Auto je vozio Fernando koji je izašao i rekao:

Fernando: Izvinite, nisam vas video. Jeste li dobro?
Berta: Zašto ne gledate kuda vozite?! Jao kako me boli noga.
Fernando: Mislim da je najbolje da vas odvezem u bolnicu.


Markos i Esteban su stajali za šankom.

Markos: Molim?! Kresnuo si je u wc-u?
Esteban: Da. Bilo je vrh.
Markos: A mene je Debora ohladila. Izgleda da je napla nekog matorog sponzora.
Markos: Najbolje da zaboraviš na tu kurvu. Gkedaj koliko devojaka ima oko tebe. Možeš da imaš koju poželiš.

U tom trenutku je došao Pablo koji je počeo neartikulisano da igra. Bio je vidno pod uticajem droge. U trenutku nepažnje zakačio je laktom nekog momka koji se besno okrenuo. Incident je sprečio Esteban koji je prišao i izvinio se u ime svog druga.

Esteban: Pablo, mislim da si večeras alo preterao.
Markos: I ne samo večeras. Stvarno bi trebalo da prestanep da koristiš to smeće.


Fernando je bio u čekaonici. Došla je Norma koju je pozvao kako bi donela njegov novčanik koji je zaboravio kod kuće a u kome su mu bila sva dokumenta.

Norma: Koga si to pregazio kolim?!
Fernando: Jednu gospodju. Iznenada je izletala. Nisam stigao da zakočim.
Norma: Kako je?
Fernando: Ne znam. Još uvek mi ništa nisu rekli.
Norma. Jao šta ako umre?
Fernando: Ne drami bez razloga. Bila je u svesnom stanju. Samo se žalila na bol u nozi.

U tom trenutku je došao Eliseo. Norma se iznenadila kada ga je ugledala.

Norma: Gospodine, otkud vi ovde?
Eliseo: Neka budala je pregazila moju suprugu.

Norma i Fernando su se pogledali.

Norma: Mislim da je ta budala moj suprug.
Fenrnando: Bio je to nesrećno slučaj. Vaša supruga je prelazila van pešačkog prelaza, odjednom se pojavila i...

U tom trenutku je došao doktor.

Doktor: Porodice gospodje Berte de la Torre?
Eliseo: Ja sam njen suprug. Kako je ona?
Doktor: Dobro je. Ima samo naprsnuće leve potkolenice. Moraće neko vreme da nosi gips.


Anheles je ušla u svoju sobu. Nakon što je skinula odeću otišla je u kupatilo i ušla u tuškabinu. Pustila je ovdu, nasapunjala se i počela grubo da trlja svoju kožu.

Anheles: Estebane, ne možeš ni da zamisliš koliko mi se gadio svaki tvoj dodir! Ali morala sam da izdržim! Nećeš se izvući. I ti ćeš završiti kao i svi ostali. Mrtav.


Eliseo, Fernando i Norma su bili u bolnici.

Norma: Gospodine Eliseo još jednom vam se zahvaljujem što nećete prijaviti mog supruga.
Fernando: I ja vam se zahvaljujem.
Eliseo: Nema na čemu, najvažnije je da se sve zavrpilo bez većih posledica.


SLEDEĆI DAN

Anheles je gledala televiziju u dnevnoj sobi. Sa sprata je sišla Leonela.

Leonela: Gde su Huana i Karina?
Anheles: Ne znam. Nisu bile tu kad sam ustala. I ti ideš negde?
Leonela: Čovek koji je zadužen za praćenje moje drage sestre Berte mi je javio da je doživela saobraćajnu nesreću i da se nalazi u bolnici. Kao svako dobra sestra moram joj otići u posetu. I naravno odneti mali poklon.


Eliseo i Berta su bili u bolničkoj sobi.

Berta: Znači pregazio me je muž tvoje sekretarice?
Eliseo: Da, on kaže da si ti iznenada izletela na ulicu.
Berta: Molim?! To ti je rekao?! Zahtevam da strpaš tog kretena u zatvor!
Eliseo: Berta, nije te ubio. Samo si polomila nogu.
Berta: Ali šta ako ostanem ćopava?
Eliseo: Kupićemo ti najskuplja invalidska kolica. Šalim se naravno. Nećeš ostati ćopava. Ddoktor je rekao da povreda nije opasna i da ćeš samo neko vreme nositi gips. Ostaćeš još danas u bolnici na posmatranju. Ako sve bude uredu sutra ideš kući.


Roksana je bila u dnevnoj sobi, neko je pozvonio na ulazna vrata.

Roksana: Ćarito! Ćarito otvori vrata! Gde li je ta služavka?! Nikada nije tu kada je potrebna!

Roksana je otvorila vrata, to je bila Huana.

Roksana (Iznenadjeno) Huana?! Jesi li to ti?
Huana: Da, ja sam.
Roksana: Zar ne bi trebalo da budeš u zatvoru?
Huana: Da, trebalo bi. Ali kao što vidiš na slobodi sam.

Ušla je u kuću i krenula da razgleda oko sebe.

Huana: Nisam verovala da ću se ponovo naći u ovoj kući. Ovo je nekada bila moja kuća. Kuća mene i mog supruga. Ti i tvoj muž ste živeli u znatno manjoj kuću. Hernan je bio manje uspešan od svog brata Bernarda. Nije ni čudo što si bacila oko na mog muža. Nego, mogu li da se popnem gore? Jel i dalje na podu ima tragova krvi mog bednog supruga i tebe?
Roksana: Šta hoćeš? Zbog čega si došla?
Huana: Došla sam da te pitam kakav je osećaj sahraniti rodjeno dete?
Roksana: Kako se usudjuješ da se rugaš mom bolu?
Huana: Znaš, mislim da bi za tebe bilo bolje da si umrla onog dana. Ali za razliku od mog bednog muža ti si uspela da preživiš. I ako sam opalila dva metka u tebe, izvukla si se. Ako se dobro sećaš, na sudjenju sam ti se zaklela da će doći dan kada ćeš osetiti ono što sam ja osetila kada sam ugledala svoju mrtvu decu.

Roksana je počela da povezuje kockice.

Roksana: Nisi valjda ti...
Huana: Da, jesam. Ja sam naredila ubistvo tvog supruga.

Roksana je udarila iz sve snage.

Huana: Oprostiću ti ovaj udarac. Bol koji sam osetila zbog njega nije ni blizu onoga koji ti trenutno osećaš.

Huana se pomalo bolesno smejla u facu svom najvećem neprijatelju.


Berta je bila u bolnici. Čitala je neki časopis. Ušla je Leonela.

Berta: Šta radiš ovde?
Leonela: Čula sam da si doživela saobraćajnu nesreću. Došla sam ti u posetu. Evo donela sam ti sveže voće. Ne brini, nije otrovano. Jošš uvek nije vreme da okončaš svoj bedni život, pre toga ćeš morati da mi platiš sa mnoge stvari.

Berta je bacila na pod kesu sa voćem.

Leonela: Ok. Vidim da ti se nije dopao poklon. Ali verujem da će te ovaj mali znak pažnje oduševiti.

Pružila joj je kovertu. Berta je sumnjičavo uzela i otvorila. Unutra su se nalazile slike na kojima su se Edmundo i ona ljubuli.

Leonela: Koliko godina ste već ljubavnici? Preko 20? Kako ti nije dosadio do sada?

Berta je pocepala fotografije.

Leonela: To su samo kopije. Nego, šta bi tvoj muž rekao kada bi ih video?
Berta: Da si htela da mu ih pokažeš već bi to učinila.
Leonela: Moram priznati da si u pravu. Ali naravno da ću mu ih u jendom trenutku pokazati. A do tada živi u neizvesnosti i strahu.

Leonela se okrenula i otišla.

Berta: Glupačo!


Esteban je bio u dnevnoj sobi, gledao je televiziju. U jednom trenutku se setio onoga što se sinoć desilo. Došao je Fernando koji je rekao:

Fernando: Estebane!

Esteban ga nije čuo.

Fernando: Estebane! Da li me čuješ?!
Esteban: Da, izvini. Nešto sam se zamislio.
Fernadno: O čemu li to razmišljaš?

Esteban mu je ispričao šta se sinić desilo.

Fernando: Jao vi omladina. Nadam se da si se čuvao.

Esteban se na momenat zamislio.

Esteban: Nisam imao kondom kod sebe.

Fernando ga je prkeorno pogledao.

Fernando: To je bilo jako neodgovorno. Nadam se da neće imati posledica.
Esteban: Neće. Znam ja šta treba da radim da bi izbegao trudnoću.
Fernando: Trudnoća nije jedini problem. Znaš i sam koliko polnih bolesti postoji.


Mia je izašla iz škole. Videla je da još uvek niko nije došao po nju.

Mia: Tate još uvek nema, sigurno će stići svakog trenutka.

U tom trenutku se ispred nje parkirao automobil. Iz njega su izapla dva muškarca koja su je na silu uvukla u isti. Zatim su se odvezli u nepoznatim pravcu. Ljudi su se okupili ali niko nije stigao da odreaguje. Prekoputa je stajala Karina koja se smeškala.


Alina i Sofija su bile u kući Maldonadovih. Sedele su u dnevnoj sobi u učile.

Alina: Ne vredi, nemam koncetraciju za učenje. Ništa mi ne ulazi u glavu.
Sofija: Samo polako. Nije teško. Znam da ti nije lako ali nemaš izbora osim da nastaviš dalje.
Alina: U pravu si. Rešila sam da se vratim i na instagram. Već sam zakazala live na kome ću podeliti sa svojim foloverima kako se osećam nakon svega. I ako mesec dana nisam bila aktivna, moja zajednica je porasla za par hiljada pratilaca. Dobila sam i brojne ponude za saradnje, tek sam dada pročitala mejlove. Po malo mi je bezveze što je veća pomama zamnom krneula tek kada mi se ovo desilo. Ispada da profitiram na smrti svog oca.
Sofija: Ne gledaj to tako. Ti si gradila svoju instagram karijeru i pre nego što se sve ovo desilo. Nego, hoćep da piješ nešto?
Alina: Može jedna limunada.

Nakon što je Sofija otišla u kuhinju Alina je ustala i stala pored prozora. Ugledala je Edmunda kako pliva u bazenu. Dok je izlazio iz bacena ocrtavao mu se svaki mišić na telu. I ako je bio već u nekim godinama, izgledao je odlično. Alina ga je gledala i oblizivala se.


Gonsalo koji je bio vidno zabrinut nalazio se ispred škole. Razgovarao je sa dva policajca.

Gonsalo: Ne, nemam nikakve nepriajtelje. Ja živim jedan prosečan i sasvim običan život.
Policajac: Znači nemate predstavu ko je ovo mogoa da učini?
Gonsalo: Ne. Molim vas, proandjite moju ćerku.

U tom trenutku je zazvonio njegov mobilni. To je bila Karina.

Karina: Dragi, zovem da te pitam hoćeš li da idemo negde na ručak?
Gonsalo: Ne mogu. Desilo se nešto strašno.
Karina: Šta se desilo?
Gonsalo: Oteli su moju ćerku.
Karina: Molim?! Ali kako se to desilo? Hoćeš li da dodjem da budem uz tebe?
Gonsalo: Ne, mislim da ovo nije trenutak da upoznaš moju porodicu.
Karina: U redu. Javljaj mi čim saznaš nešto.

Karina je sve vreme sedela u kafiću koji je imao pogled na školu. Uživala je dok je gledala Gonsala koji je bio oduzet od straha.


Bila je već kasna noć. Anheles se nalazila ispred kuće svojih roditelja.

Anheles: Jedva čekam da vidim kako ćete da živite samo od mamine plate. Od plate jedne bedne sekretarice.

Uzela je kantu sa benzinom i počela da prosipa u krug oko kola, zatim je zapalila šibicu i bacila je na pod. Dok se ona odlajivala, plamen se sve više bližio ka kolima dok ih u jednom trenutku nije digao u vazduh.


NASTAVIĆE SE...

E u ovoj epizodi sam već lagano pratila likove, više nije bilo zbunjivanja.

Je li postojala Diabla u prvoj verziji? Ne sjećam je se. Uglavnom, toliko mi je Georgina  bzv kao lik da mi je olakšanje to što se više neće pojavljivati. Na Diablu sam ravnodušna.

Roksana: Svi ti moderni aparati su uništili današnje generacije.

Tipična baka

Ne znam zašto, ali mi djeluje kao da Elena nije mnogo pogođena zbog Brunove smrti. Iako se vrlo malo pojavljivala, takav utisak ostavlja. A jedva čekam da se razjasni kako je Roksana kriva za smrt Juanine djece.

Mislila sam da ću se osećati bolje kada Roksana oseti isti bol koji sam ja osetila. Ali naprotiv, osećam se užasno. Osećam se gore nego kada sam počinila ubistvo zbog koga sam završila u zatvoru.

Volim ove momente gdje vidimo da ti likovi nisu roboti bez osjećanja i savjesti čak iako su ubice koje su bile zatvoru. To zna biti problematično u telenovelama, uz par svijetlih izuzetaka, te ako su negativke/negativci moraju biti i psihopate bez ikakvih osjećanja.

Nakon što je ovo izgovorila okrenula je telefon tako da je ekran bio ka stolu. Šta li je to Lorena krila od svojih prijateljica?

Nešto ne vjerujem da je neki dečko. Ili je neko zabranjen poput Edmunda.

Lorena: Ali na savršenoj lokaciji. On ga jeste renovirao ali je povratio jako brzo ulaganja. To je sada trenutno jedan od najposećenijih hotela i kazina u gradu. Da te zaista voli posavetovao bi te da ti uradiš to renoviranje a ne bi te prevario da za malu mesečnu kiriju dodje do takvog prostora.

Aura se na momenat zamislila

Hajde bar i na momenat da se zamisli.

Zna li Karina ko je Markos? Što se tiče otmice male Mie, nadam se da će se zadržati samo na tome i da je neće povrijediti/ubiti.  

Leonela: Koliko godina ste već ljubavnici? Preko 20? Kako ti nije dosadio do sada?

Kako je moguće to kriti tolike dugo? A boldovano  

Je li postojala Diabla u prvoj verziji? Ne sjećam je se.

Jeste. I biće je još kasnije.

Volim ove momente gdje vidimo da ti likovi nisu roboti bez osjećanja i savjesti čak iako su ubice koje su bile zatvoru. To zna biti problematično u telenovelama, uz par svijetlih izuzetaka, te ako su negativke/negativci moraju biti i psihopate bez ikakvih osjećanja.

Pa je uvek gledam da likovi budu sivi. Ni previše dobri ni previše loši. I najveći negativci koje sam pisao znali su da imaju i tu neku drugu lepšu stranu.

Nešto ne vjerujem da je neki dečko. Ili je neko zabranjen poput Edmunda. Post a reply 2078043430

E to je novina u odnosu na original. Ali mislim da tek u 5-6 epizodi se saznaje šta je u pitanju. Mislim tek, sad ispada ko zna kad će to biti a zapravo ima samo 8 epizoda.

Hajde bar i na momenat da se zamisli.

I njihova priča mi je dosta izmenjena. Kod njih sam najviše imao tih wtf momenata gde sam se zapitao da li je realno da sam ja ovo nekada napisao.

Zna li Karina ko je Markos? Što se tiče otmice male Mie, nadam se da će se zadržati samo na tome i da je neće povrijediti/ubiti. Neutral

Ne zna. Što se drugog dela tiče, mislim da već u narednoj epizodi dobijaš odgovor.