Knjigu u šake

Meni je još ostala Zavesa da je pročitam, što mi ne pada baš lako

Znam

Mislim da će nam se liste sa godišnjim dobima značajno razlikovati.

Što se tiče rangiranja po omiljenosti, i tu će biti razlika, samo ne znam kolikih.

 Strašno!

Zaista su pojedini romani prilično neutralni u tom pogledu i tu će mi vrv biti dominantan lični osećaj i neke asocijacije.

Upravo je to i kod mene izvršilo uticaj kod raspodjele nekih djela.

Pročitala sam sve...

Murder is Easy stvarno jeste slična Pale Horse-u, s tim da ovde nije bilo toliko mesta nagađanjima da li se radi o magiji, veštičarenjima i nečemu natprirodnom ili ne, već je bilo jasno da su sve te smrti delo ljudske ruke.

Honoria Waynflete mi je bila sumnjiva otkad se prvi put pojavila, takva joj je energija. A postajala mi je sve sumnjivija kako je radnja odmicala, pogotovo pri kraju kada Luke dolazi do zaključka da je gosn Easterfield ubica + njena nekadašnja veridba sa Easterfieldom koja se neslavno završila.

Scene sa njom i Bridget u kojima joj otkriva kako je i zašto je ubijala ljude me je podsetila na rasplet u filmu Last Night in Soho (2021). Štaviše, mislim da su scenaristi tog filma bili inspirisani Agatinim pričama.

The Mystery of the Blue Train mi je dosta razvučena i samim tim na momente i naporna za čitanje. Uvodni deo (deo pre ubistva Ruth) je predugo trajao, a nakon ubistva nije bilo bogznakoliko zanimljivih momenata, osim poslednjeg poglavlja kada Poirot objašnjava rešenje slučaja.

Dead Man's Folly je dobra kao i njena adaptacija, a mogu da razumem zašto su pojedini sporedni storilajnovi iz knjige izbačeni u adaptaciji i zašto je kraj izmenjen. Oba su adekvatna, tho.

U knjizi je kraj otvoreniji, ne znamo šta će se desiti sa Amy F. i njenim divnim sinom, ni šta je imala na umu. Moguće je da joj je plan i ovde bio kombinacija ubistvo & samoubistvo, odnosno smrt za oboje kako god da okreneš. Dok u ekranizovanoj verziji možemo da budemo sigurni da su oboje mrtvi.

Hickory Dickory Dock adaptaciju obožavam, ali ni izvorni materijal ne zaostaje. Uzbudljivo, dinamično, konstantno se nešto dešava i nije mi smetalo što mi je rasplet već bio poznat, jer te priča prosto uvlači u taj mikrosvet zakulisnih radnji i gotovo savršeno razvijenog organizovanog kriminala sa fatalnim posledicama.

Ono što mi je zanimljivo jeste izostanak bacanja sumnje na veliki broj likova. Nigel i Valerie su maltene od početka uspostavljeni kao logični potencijalni krivci i nije se bežalo od toga. I uprkos tome, konačno rešenje je bilo impresivno u celini.

U adaptaciji mi je leglo ubacivanje Jappa i njegove interakcije sa Poirotom, a ovde u knjizi plusić dajem ubacivanju likova različitih rasa i nacionalnosti (iz Francuske, iz Indije, sa Jamajke, iz Egipta, iz još neke afričke zemlje)...Jeste da nisu odigrali nikakvu značajniju ulogu, ali su bili lep dodatak.

Karte na sto...Adaptacija mi je bila prihvatljiva, sa nekoliko jakih elemenata, ali mi je i dalje među slabijim filmovima. Ista stvar i sa izvornim materijalom. Roman mi je čisto ok i to je sve.

Lik gosna Šajtane, njegova misteriozno egzotična ličnost i nedokučivost je ono što ovoj priči pomaže da ne bude bledunjava i mlaka. Šteta što je Šajtana brzo ubijen, jer mi je uvodni deo najbolji deo knjige, dok je dotični još bio živ. Posle mi je sve onako, osrednje.

Donekle su mi jasne izmene napravljene u filmu. Kontam da su mislili da dr. Robertsu daju snažniji motiv ako ga učine gejem, pa proširivanje kruga osumnjičenih, pa zamena Ane Meredit i Rode...Mada, meni je sve navedeno bolje u knjizi, manje je melodramatično.

Smrt u oblacima mi je isto onako. Adaptacija mi se više svidela. Prikaz Pariza, izgrađeniji likovi Džejn Grej i Horberijeve, dinamičniji tok istrage, dinamičniji odnosi među detektivima...U knjizi su mi ti elementi bili nekako statični i neharizmatični.

I Zavesa: Poarov poslednji slučaj...Kao što sam rekla da sam film odgledala prvi i poslednji put, tako kažem i za knjigu. Misterija niza smrti koje povezuje isti mastermajnd je fenomenalna i originalna u Poarovom univerzumu, ali nemam snage da bilo šta komentarišem. Isuviše je tužno.

Definitivno će mi se naći na nižoj poziciji na rang listi Poarovih romana. I to ne zato što je loša, nego zato što je (kao što rekoh) pretužna

Rang lista:

1. Murder on the Orient Express
2. The A.B.C. Murders
3. The Hollow
4. Sad Cypress
5. Death on the Nile
6. Five Little Pigs
7. Evil Under the Sun
8. Hickory Dickory Dock
9. Mrs McGinty's Dead
10. Hercule Poirot's Christmas
11. Hallowe'en Party
12. Lord Edgware Dies
13. The Murder of Roger Ackroyd
14. Cat Among the Pigeons
15. After the Funeral
16. Appointment with Death
17. One, Two, Buckle My Shoe
18. Peril at End House
19. Third Girl
20. The Murder on the Links
21. Elephants Can Remember
22. The Mysterious Affair at Styles
23. Dead Man's Folly
24. The Clocks
25. Murder in Mesopotamia
26. Cards on the Table
27. Three Act Tragedy
28. Dumb Witness
29. Taken at the Flood
30. Curtain
31. Death in the Clouds
32. The Mystery of the Blue Train

Prva 24 romana na listi volim i čitala bih ih/čitala sam ih više od jednom, a prvih 15 mi je bilo teško za rasporediti, te su nijanse odlučile koju će poziciju koji roman zauzeti.

A sada raspoređivanje po godišnjim dobima...Kod mene je leto izdominiralo. Od 32 knjige, 11 je smešteno u leto. U proleće, jesen i zimu sve po 7.

Pored svakog romana ću dodati kratko objašnjenje zašto sam ga stavila u tu kategoriju, a kod nekih mogu da odredim i mesec ili deo godišnjeg doba sa kojim ih povezujem. Dakle...

Proleće:

1. The A.B.C. Murders - Nije mi za hladne dane, ali mi je nedovoljno toplo da bi bilo leto. Ovo mi je bukvalno jedna od najneutralnijih Poarovih priča po tom pitanju.

2. Lord Edgware Dies - Vrlo rano proleće, kraj marta. Period u kojem se tek izlazi iz zime. Metaforički, Jane Wilkinson misli da je izašla iz zime ubistvom voljenog lorda Edgwarea i da je stiglo njeno proleće  

3. Peril at End House - Za razliku od prethodne, ovo mi je vrlo kasno proleće, druga polovina juna. Vidi se da leto dolazi, oseti se, lepo je vreme i sunčano, ali kalendarski još uvek nije tu. No, leto će "svanuti" čim Poirot reši misteriju.

4. The Murder on the Links - Totalno april. Ne znam ni sama zašto. Ima mi nečega čisto prolećno aprilskog u atmosferi što ne umem d'objasnim.

5. The Clocks - Još jedna relativno neutralna priča, koja mi je najviše zamirisala na proleće zbog pojedinih opisa. Ti opisi nisu sami po sebi prolećni, ali su me asocirali na klasične prolećne dane.

6. Dumb Witness - Dvoumila sam se da li da je stavim ovde ili u leto. Aktuelna radnja istrage se odvija u letnjim mesecima. Međutim, početak svega (ubistvo) se odigrava za vreme Uskrsa, što je proleće. I nekako mi je sveukupni vajb više prolećni nego letnji.

7. Taken at the Flood - Slično kao i sa ABC ubistvima. Hladni dani nisu, a nije ni leto.

Leto:

1. Sad Cypress - Septembar i leto koje polako odlazi, Sunce koje se gasi, toplina koja nestaje...Poslednji trzaji života. I sve se to manifestuje kroz smrt mlade Mary Gerrard.

2. Five Little Pigs - Stavila sam je u leto na osnovu perioda iz prošlosti u kojem se desilo ubistvo. Julska melanholija, hladno pivo, otrov...Sunčano, ali tužno.

3. Evil Under the Sun - Vrišteće leto, letovanje, more, plaža, kupaći kostimi...Nema potrebe objašnjavati.

4. The Murder of Roger Ackroyd - Meni je Roger za kasnije leto, za kraj avgusta ili septembar. Kasni letnji dani u malom engleskom mestu sa sve Poirotovim tikvicama  

5. After the Funeral - Ima mi vajb (kalendarski i dalje) letnjeg septembra, dok se nazire dolazak jeseni. Cela Abernethie familija mi je u "propadajuće leto" fazonu.

6. The Mysterious Affair at Styles - Sam početak leta i početak Poirotovih & Hastingsovih zajedničkih avantura. Vreme i mesto gde počinje njihovo putešestvije.

7. Dead Man's Folly - Bilo kakve otvorene fešte, festivali, vašari i ostalo "za masu" su mi tipična letnja stvar i daju letnju atmosferu.

8. Murder in Mesopotamia - Vrelo i zagušljivo i dehidrirajuće, oni najvreliji julski dani na području koje je svakako toplo i tokom drugih meseci.

9. Three Act Tragedy - Opet jedna neutralna priča, ali mi je iz nekog razloga najviše letnja. Možda zbog Poirotovog odlaska u Monte Carlo, koji me asocira na leto.

10. Curtain - Gde je i kada je počelo, tu se i završava, krug se zatvara. Tako slično, a tako drugačije.

11. Death in the Clouds - Kao što mi je "The Murder on the Links" totalno april, tako mi je ova totalno avgust. Ima mi ukus avgusta, pojma nemam zašto.

Jesen:

1. The Hollow - Novembar, divni novembar. Svaki delić priče ostavlja za sobom trag duboke i zrele jeseni. Dušom možeš da vidiš i jesenje boje. Divnoća  

2. Hickory Dickory Dock - Možda može da se smesti i u neko drugo godišnje doba, ali studenti i studentski dom...To mi je gotovo uvek nešto što ide uz jesen.

3. Mrs McGinty's Dead - I ovo mi je novembarski biser u malom gradiću prepunom tajni.

4. Hallowe'en Party - Sam naslov sve objašnjava. Jesenje lepote i misterije udružene sa čuvenim praznikom.

5. Cat Among the Pigeons - Ponovo, obrazovna ustanova, školstvo, učenice...Jesen, ofc.

6. Appointment with Death - Rana jesen, kraj septembra ili početak oktobra. Jeste putovanje i jeste egzotična destinacija, ali ne osetim tu ništa letnje. Ali, jesen vuče na sazrevanje, što će biti ključan momenat za žrtve pokojne matore Boyntonke.

7. One, Two, Buckle My Shoe - I opet neutralna priča. Smestila sam je ovde zato što mi nije za tople mesece, a u zimu mi se ne uklapa. Plus, uz određene modifikacije bi mogla da prođe i kao priča za Halloween.

Zima:

1. Murder on the Orient Express - Snežno, hladno, vetrovito i januarski. Zimsko do koske. Prava postpraznična zima sa težinom ljudske prirode koju nosi.

2. Death on the Nile - Čudno je što sam je stavila u zimu, znam. Ali meni je priča zimska, uprkos odmoru i Egiptu i brodu. Asocira me na uzaludno bežanje od zime u toplije krajeve, ako se gleda kao metafora. Zima dođe ako želi.

3. Hercule Poirot's Christmas - Zima iz jasnih razloga, počev od naziva. Božićni praznici, magično praznična atmosfera i tradicionalna bogata porodica u centru zbivanja  

4. Third Girl - Kasna i iritantna zima, mesec mart. Mogu da osetim zimu, ali je ona na izdisaju, a proleće je pred vratima. Buđenje koje strpljivo čeka svoj red.

5. Elephants Can Remember - Suva, a jako hladna i oštra zima. Suprotno od "Five Little Pigs" gde mi je letnja melanholija iz prošlosti bila osetna, ovde je to zimska melanholija. Tužna zima bez ikakvih čarolija.

6. Cards on the Table - Ušuškana je, onako zimski ušuškana. Ubistvo se odigralo unutra, tu je i kamin...U duhu mi je hladnije i pomalo monotone zime.

7. The Mystery of the Blue Train - Dosta neutralna. Opredelila sam se za to da je stavim u zimu jer mi nije za toplija godišnja doba, a sa druge strane nema ni mrvicu jesenje magije u sebi. Neka bude šugavi februar i Dan Zaljubljenih prop'o za pokojnu Ruth

A postajala mi je sve sumnjivija kako je radnja odmicala, pogotovo pri kraju kada Luke dolazi do zaključka da je gosn Easterfield ubica + njena nekadašnja veridba sa Easterfieldom koja se neslavno završila.

Upravo tako. Bilo je jasno da nije on čim se krivica uporno prebacivala na njega, a ona je jedina za koju smo znali da ima neke veze s njim.

The Mystery of the Blue Train mi je dosta razvučena i samim tim na momente i naporna za čitanje.

Jeste, a baš je šteta zbog toga. Ali, ipak je Agatha u tom razdoblju prolazila kroz teške momente.

U adaptaciji mi je leglo ubacivanje Jappa i njegove interakcije sa Poirotom, a ovde u knjizi plusić dajem ubacivanju likova različitih rasa i nacionalnosti (iz Francuske, iz Indije, sa Jamajke, iz Egipta, iz još neke afričke zemlje)...Jeste da nisu odigrali nikakvu značajniju ulogu, ali su bili lep dodatak.

Slažem se. Samo mi je u ovom slučaju adaptacija ipak draža i ostavlja jači utisak.

Karte na sto...Adaptacija mi je bila prihvatljiva, sa nekoliko jakih elemenata, ali mi je i dalje među slabijim filmovima. Ista stvar i sa izvornim materijalom. Roman mi je čisto ok i to je sve.

Takav je otprilike i moj doživljaj.

Smrt u oblacima mi je isto onako. Adaptacija mi se više svidela.

Isti slučaj, ponovo. Prije svega mi se nekako više uklopilo to što je Jane stjuardesa, a ne putnica kako je u knjizi

Definitivno će mi se naći na nižoj poziciji na rang listi Poarovih romana. I to ne zato što je loša, nego zato što je (kao što rekoh) pretužna

Da! Još neke rečenice iz Poarovog pisma su mi slomile srce

Prva 24 romana na listi volim i čitala bih ih/čitala sam ih više od jednom, a prvih 15 mi je bilo teško za rasporediti, te su nijanse odlučile koju će poziciju koji roman zauzeti.

I meni je bilo baš teško rasporediti. Kao što rekoh, prvih 6 romana svi mogu na prvo  mjesto. Sve su to nijansice, a posebno za sredinu liste. Poslednjih 5 ne bih rado ponovo čitala, ali sigurno nekad ipak hoću, osim Četvorke i Zavjese. Vidim da si ostala doslijedna i nisi čitala Veliku četvorku  Što ti je sljedeće u planu?

The Murder of Roger Ackroyd - Meni je Roger za kasnije leto, za kraj avgusta ili septembar.

Pa radnja se i dešava u septembru, doduše pominje se kako je prilično hladno. Nego, kako rekoh, dobila sam je za rođendan, čitala je prvi put tokom zime, i meni je zimska, pa to ti je. A recimo Smrt na Nilu sam "na silu" stavila u ljeto, ono, krstarenje, vrućina i slično, a zapravo mi je isto draža za zimski ugođaj. Ne znam zašto i u tom slučaju nisam pratila taj subjektivni doživljaj

Curtain - Gde je i kada je počelo, tu se i završava, krug se zatvara. Tako slično, a tako drugačije.

A nju sam strpala u zimuzbog toga što je tužna, a zima me najviše asocira na depresivno raspoloženje, pogotovo februar.  

Appointment with Death - Rana jesen, kraj septembra ili početak oktobra. Jeste putovanje i jeste egzotična destinacija, ali ne osetim tu ništa letnje. Ali, jesen vuče na sazrevanje, što će biti ključan momenat za žrtve pokojne matore Boyntonke.

Nisam imala pojma gdje da je stavim, nju i Mesopotamiju. Poslednje su mi ostale i na kraju zbog asocijacije na istočnjačku žegu ih stavih u ljeto iako mi nisu tipično ljetne. Uglavnom, jedino smo oko jeseni skoro skroz složile

Moram priznati da sam se kod raspodjele nekih romana vodila za ekranizacijom, odnosno ostanu mi urezane scene iz filma, kako izgleda to mjesto, kako su likovi obučeni, pa mi je svjesno ili nesvjesno to uticalo kako doživljavam i roman

Što ti je sljedeće u planu?

Okrenuću se ka drugim žanrovima u narednom periodu. Planiram malo modernih klasika, malo sociološke tematike, malo stručne literature...

A kada se budem vratila Agati, verovatno ću se baciti na čitanje kratkih priča sa Poirotom koje do sada nisam pročitala. E možda onda ubacim i Veliku četvorku  

Moram priznati da sam se kod raspodjele nekih romana vodila za ekranizacijom, odnosno ostanu mi urezane scene iz filma, kako izgleda to mjesto, kako su likovi obučeni, pa mi je svjesno ili nesvjesno to uticalo kako doživljavam i roman

Sigurno je i na mene to uticalo, makar podsvesno. Doduše, kao što sam ranije prokomentarisala, mnoge ekranizacije po tom pitanju veoma verno prate izvorni materijal (ambijent, enterijeri i eksterijeri, atmosferni doživljaj), tako da uopšte nije čudno što su utisci povezani i isprepletani.

Čitala sam sve i svašta u poslednje vreme. Pored repriziranja Božić Herkula Poaroa i bavljenja stručnom literaturom...

O duhu zakona (Monteskje) - O Monteskjeovom značaju i uticaju sam učila ponešto u gimnaziji i kasnije na prvoj godini fakulteta (na kraju krajeva, definisanje principa podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku je bila njegova ideja), ali se sve do sada nisam usudila da pročitam najvažnije mu i najsveobuhvatnije delo.

A nisam se usudila jer mi je falilo vremena, strpljenja, zrelosti i predznanja. "O duhu zakona" se bukvalno dotiče svakog (iz perspektive prosvetitelja koji je živeo u 18. veku) relevantnog aspekta državnog i društvenog uređenja, ali na način koji je zapravo tako lak i jednostavan za razumeti.

Iznenadilo me je to. Za razliku od mnogih mislilaca koji su pisali svoja značajna dela sa osvrtom na duboke filozofije i analize, Monteskjeovo pisanje podseća na opušteno i spontano beleženje misli usmereno ka svakome ko bi voleo da ih pročita.

Ima svega zanimljivog (istorije, politike, pravnog sistema, društvenih i porodičnih pitanja, religija, kultura i podneblja)...Samim tim, knjigu bi valjalo čitati polako, pošto je broj informacija koje pruža ogroman i treba vremena da se sve to procesuira i slegne.

Filozofska pisma (Volter) - Još jedno delo još jednog francuskog mislioca iz 18. veka.

Faktički, "Filozofska pisma" su skup od 25 pisama (kraćih eseja) posvećenih zaključcima koje je Volter izveo o Engleskoj i njenom uređenju dok je tamo boravio (uz mnogobrojne primere iz neposrednog iskustva) + poređenja sa francuskim uređenjem. Interesantno za pročitati.

Cinične teorije (Helen Plakrouz i Džejms Lindzi) - Svako kome idu na živce abnormalna i daviteljska politička korektnost, konstantno guranje politike identiteta u prvi plan i zabrinjavajuće tripovanje da se imaju monopol i kontrola nad tuđim rečima, stavovima i osećanjima povodom bilo čega, neka obavezno pročita ovu knjigu.

Ovde je savršeno objašnjeno sve ono na šta ja često kukam. I ne samo ja. Činjenica je da se današnje društvo (pogotovo na zapadu) transformiše u bezobličnu masu koja nameće suludo stroge i nefleksibilne smernice/definicije/norme, dok istovremeno propagira diverzitet i pravo na što više različitosti...nekada veoma neprirodne i nametnute različitosti, tho.

Dakle, koga opasno iritira to što je npr. reč orijentalni postala uvredljiva ili što se pojavilo mali milion rodnih identiteta ili što je postalo nepoželjno da lekari upozore pacijenta na negativne i potencijalno životno ugrožavajuće posledice gojaznosti, treba da nabavi ovu knjigu i uživa u zdravorazumnim i pritom stručnim objašnjenjima ovog fenomena.

Ne daj mi nikada da odem (Kazuo Išiguro) - Moderni klasik koji mi se nije dopao. Internat, ljubavna drama, distopija, naučna fantastika, kloniranje...Tematika je u osnovi bazično ljudska. Kritikuje otuđenje, odbacivanje onih koji su drugačiji, bavi se sećanjima i njihovom uticaju na sadašnjost, provuče se i po koje egzistencijalno pitanjce.

Ali, ja sam ostala potpuno ravnodušna na priču. Totalno mi je bilo svejedno šta će se dešavati sa likovima i kako će završiti. Stil pisanja je ok, opisi su dobri i to je to.

Vremeplovčeva žena (Odri Nifeneger) - Slično kao prethodna knjiga, i u ovoj ima kao neke naučne fantastike, s tim da mi ova više vuče na fantaziju iliti na tužnu ljubavnu priču uvijenu u slojeve fantazije, začinjene sci-fi elementima kao što je putovanje kroz vreme.

Svidela mi se, a mislila sam da neće kad sam krenula sa čitanjem. Građenje odnosa između protagonista me je posebno oduševilo, zatim pomešani tajmlajnovi, razvoj njihove ljubavne situacije od bizarnog, preko zrelog do deprimirajućeg.

Nekako nikada ne znaš kakvu će ti reakciju izazvati svaki naredni pasus. Emotivno stanje glavnog para je nestabilno, nesigurno, nema opuštanja ni prostog uživanja u ljubavi. Stalno je prisutan "tamni oblak" koji napominje da za njih dvoje nema srećnog kraja.

Stakleno zvono (Silvija Plat) - Takođe moderni klasik. Štivo koje bih preporučila pre svega devojkama i ženama, jer se radi o ženskom iskustvu, ženskim svakodnevnim borbama, ženskim mukama, ženskom razumevanju.

Psihologija glavne junakinje Ester Grinvud je prokleto duboko razrađena. Tačno se vidi da je Silvija znala o čemu piše i zašto piše, vidi se da je sopstvena iskustva i sopstvenu teskobu inkorporisala u Esterin lik. Ispalo je feministički magično za 50e godine prošlog veka.

Nažalost, Silvija Plat je bila i ostala neiskorišteni potencijal. Bolovala je od teške depresije, pokušavala je samoubistvo nekoliko puta i napokon joj je pošlo za rukom da se ubije. Imala je svega 30 godina, a "Stakleno zvono" je bio jedini roman koji je napisala.

Za Esme - devet priča (Dž. D. Selindžer) - Zbirka od devet kratkih priča od kojih je većina smeštena neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata i premda su im teme različite, može se primetiti zajednički im faktor u formi posleratnih trauma i (uspešnom ili bezuspešnom) prevazilaženju istih.

Omiljena mi je poslednja priča u knjizi pod nazivom "Tedi." Sadrži dosta neočekivano filozofskih wtf?! momenata. Plus, kraj joj je ostao otvoren i dvosmislen ili čak višesmislen.

Vreme za ubijanje (Džon Grišam) - Klasična kombinacija jakog trilera i uverljive sudske drame. Devojčica crnkinja biva silovana i zlostavljana od strane dvojice belačkih psiho-rasista, njen otac odlučuje da ih ubije, a jedan advokat je imao petlju da ga uzme za klijenta uprkos sredini preplavljenoj rasizmom i agresivnim rasistima.

Sve u svemu, ništa revolucionarno u pogledu originalnosti, puno je priča na ovaj fazon u raznim formama, ali je jednostavno kvalitetan roman, čitljiv, sa predobrim opisima i dijalozima.

Poslednja kuća u ulici (Katriona Vord) - Preporuke! U pitanju je misterija i psihološki horor sa nepredvidivim odvijanjem događaja. Narativ je naizgled običan, premisa deluje generično. Kad ono...

Ukratko, glavni lik Ted Banerman boluje od psihičkih poremećaja, živi sa svojom mačkom Olivijom, ima ćerku Loren koja povremeno dođe kod njega, tu je i razrada starijeg slučaja nestanka jedne devojčice...

A kada stvari krenu da se postepeno otkrivaju, kada čvor krene da se raspetljava...Wow! Pa onda otkriješ nešto ili ti se potvrde sumnje i pomisliš "aha, to je to", a potom ubrzo shvatiš da se čvor još nije raspetljao.

Kao što rekoh, ovo je psihološki horor, a suština misterije je u psihi. Doslovno je tako. Odavno nisam pročitala ovako pamtljivu i prilično unikatno konstruisanu & dekonstruisanu misteriju.

Trenutno čitam Duhovi Božića od Čarlsa Dikensa.

Ovde je savršeno objašnjeno sve ono na šta ja često kukam. I ne samo ja. Činjenica je da se današnje društvo (pogotovo na zapadu) transformiše u bezobličnu masu koja nameće suludo stroge i nefleksibilne smernice/definicije/norme, dok istovremeno propagira diverzitet i pravo na što više različitosti...nekada veoma neprirodne i nametnute različitosti, tho.

Dakle, koga opasno iritira to što je npr. reč orijentalni postala uvredljiva ili što se pojavilo mali milion rodnih identiteta ili što je postalo nepoželjno da lekari upozore pacijenta na negativne i potencijalno životno ugrožavajuće posledice gojaznosti, treba da nabavi ovu knjigu i uživa u zdravorazumnim i pritom stručnim objašnjenjima ovog fenomena.

Primljeno k znanju.

Vreme za ubijanje (Džon Grišam)

Ovo isto dolazi u obzir, ali ne još.

Započela  sam "Kako ubiti pticu rugalicu", ali i to sam pauzirala. U zadnje vrijeme se bavim izučavanjem biblijskih događaja i komentara na iste tako da me je to okupiralo.